Dnevnik dva vampira (1 sezona) Zavrsena

KRAJ

(nastavak prethodnog dela) Postala sam najbolja učenica na akademiji. Mihael me voli jako. Udala sam se jer on je ljubav mog života. Saznala sam da ću postati majka. Divno, zar ne? Nadam se da neće biti rata i da ćemo svi biti srećni do kraja..

Osmehnula sam se. Još par strana ću pročitati pa ću ići na krunisanje sa Drejkom. Okrenula sam sledeći list i nastavila sa čitanjem.

Maj 1938

Rodila sam dve prelepe ćerke. Zovu se Emmanuela i Alison.Obe su talentovane dok je Emmanuela više povukla na mene, a Alison na Mihaela. Što se njega tiče objavio je rat. Strepim od toga da ću ih izgubiti. Moram naći rešenje za njih dve.

Alison i Emmanuela? Nešto ovde "smrdi". Namrštila sam se zbog bola u glavi i nastavila da čitam.

Oktobar 1938

Rat je izbio. Oteo se kontroli. Odlučila sam sledeće:Alison ću ostaviti kod porodice Hederson, Emmanuelu kod Lesoto...

Molim?! Ovo je moja majka?? Nisam verovala svojim očima. Sve emocije su se nakupile u meni i naterale me na plač. Pun suza sa još više emocija. Jecala sam i drhtala. Okrenula sam sa drhtanjem sledeću stranu.

Novembar 1938

Ostavila sam ih tamo. Njihova bezbednost mi je najvažnija ali najteže mi pada što više nikad neću moći da ih dodirnem. Ni vidim, Mihaele gde ti je bila pamet kada si pobegao sa našim sinom Derekom?

Znači, sve ovo je.. Moja mama i tata. Moja istina je svo vreme pored mene?! Obrisala sam suzu jer ne mogu da kontrolišem tugu i sreću koje se sukobljavaju u mom srcu.

Februar 1939

Ratnici suprotne strane su me zarobili. Ovde me drže u tamnici. Pokušaću da pobegnem.

Zatvorila sam dnevnik jer ne mogu da čitam. Emocije izlaze iz mene tempom koji ne mogu da izdržim. Otišla sam u moju sobu i legla na krevet. Previše sam umorna da bih o bilo čemu razmišljala. Istog trenutka sam zaspala.

***************

-Gđice Alis..

Polako sam otvorila oči. Ugledala sam ljudsku siluetu. Vid mi se izoštrio i ugledala sam Drejka. Uspravila sam se u sedeći položaj. Drejk je bio kraljevski obučen. Zevnula sam. Pogledala sam se u ogledalo. Čupava sam i šminka mi je razmazana.
-Kasnimo Direktorka.
-Gde to Drejk?
-Na krunisanje kralja Lukasa. Poskočila sam sa kreveta. Brzo sam sela za sto i krenula da se šminkam.
-Haljina Vam je na fotelji.
Klimnula sam glavom. Drejk je izašao napolje.
Našminkala sam se i obukla crvenu bordo haljinu koja je u početku bila pripijena uz telo, a kasnije se širila. Imala je duge uske rukave. Stavila sam karmin iste te boje, ajlajner i naglašene trepavice. Napravila sam elegantnu pundju tik iznad potiljka stavivši kristalni rajf na glavu. Ostavila sam par pramena ispred (ako znate na šta mislim), izbelila sam zube i izašla napolje sa crnim štiklama. Drejk me je gledao sa divljenjem.
-Prelepi ste Alis.
-Hvala, nego ne obraćaj mi se sa Vi ipak smo prijatelji. Ionako nemam 50 godina nego skoro 18. Uostalom slično smo godište.
-U pravu ste ali moramo da požurimo jer kasnimo.
Zaključala sam vrata i sišli smo dole ispred škole. Tu je bio crni porše (kako već). Ušla sam unutra. Sela sam na suvozačevo mesto , Drejk vozi. Upalio je motor i dao gas. Posle pola sata smo stigli. Tokom vožnje nismo ni reč progovorili.

Bal:
Ušli smo unutra držeći se za ruke. Unutra je sve kristalno i svetlo. Čuje se operska pevačica i orkestar. Bilo je mnogo ljudi.
-Koja gužva.
Rekao je Drejk.
-Apsolutno se slažem.
Pustila sam mu ruku.
Gde li je taj Lukas. Svi su bili u svečanim odelima sa čašom pića u ruci. Otišla sam do šanka i uzela jedno. Popila sam gutljaj. Probijala sam se kroz masu ljudi koji su toliko glasni da orkestar ne može da ih nadjača. Glava mi puca. Izašla sam u vrt koji je mnogo bolje mesto. nego unutrašnjost dvorca. Noć je zvezdana i prelepa. Voda iz fontane žubori  kristalno čistom vodom. Stojala sam i sve posmatrala. U nekim trenucima sam se nasmejala. - Alis.
Rekao je vrlo poznati glas. Srce mi udara kao ludo. Okrenula sam se. Lukas, te plave oči i ta smedja kosa. Previše vremena mi treba da je zaboravim.
-Ooh, zdravo Lukase.
Iznenadjeno sam to rekla.
-Nedostajala si mi, jako.
Tiho je to rekao polako mi prilazivši.
-Lukas, ja...
Stavio mi je prst na usta. Bio je toliko blizu da sam osetila kako diše.
-Lukas mi nemamo o čemu više da pričamo. Gotovo je.
Rekla sam to sa nekom nadom u sebi.
-Danas je moj rođendan i volela bih da mi ispuniš želju Alisa.
Srce mi udara kao ludo. Znoje mi se dlanovi kao da ih je neko pokvasio. Prišao mi je nežno i tiho me poljubio.
-Koja je tvoja želja?
Tiho sam mu šapnula na uvo.
-Udaj se za mene Alis..
Te reči, suza mi je neprimetno skliznula niz obraz.
-Alii, ja.
-Psst! Otarasio sam se Melite, ona je bila samo privremena zbog krune, ti, ti si moja ljubav.
Te reči su dotakle moje srce. Varnice medju nama su se ponovo pojavile. Poljubio me je, a ja sam mu uzvraćala. Poljupci su bili strastveniji i agrseivniji, oboje smo u strahu da se ponovo ne izgubimo jer mi, stvoreni smo jedno za drugo.

KRAJ

Okej, ne znam kako ali dok sam pisala... Nekako mi je srce reklo da kažem da je kraj. Iskreno totalno druge stvari sam isplanirala ali okej XD. Naravno ovo nije kraj zauvek biće još sezona. Nadam se da vam se priča svidela i PUNO bi mi značilo da napišete kilometarski roman hahaha šalim se. Sii ju gajz u sledećoj sezoni <3