Dnevnik dva vampira (1 sezona) Zavrsena

Idemo ciku

-Hoces da prosetamo?
Lukas me je upitao.Klimnula sam glavom i sa velikim naporom pokusala da ustanem.Podigao me je i dao mi oslonac.Noge su mi drhtale dodirujuci hladan pod.Stavio mi je papuce ispred nogu.Polakim korakom sam ih obula.Svaki korak je bio BOL.Sva sam iscrpljena i bezpomocna.Naslonila sam se na Lukasa,a on me je pridrzavao.Sporim koracima smo isli ka vratima.Otvorila sam ih i izasli smo napolje.Polako i tiho smo isli kroz hodnik skolske ambulante i napokon izasli napolje.
-Jel mozes?
Upitao me je.Ja sam uzdahnula.
-Mogu.
Ponosno sam to rekla.Polako sam pustala Lukasovu ruku i krenula da padam.Zatvorila sam oci.Polako sam ih otvorila.Okrenula sam glavu.Nalazila sam  se u njegovom narucju.Zabrinuto me je gledao.Stavio me je da sednem na klupu.
Krenuo je ka ambulanti.
-Gde ces?
Upitala sam ga.Pogledao me je i nastavio ka ambulanti.Uzdahnula sam i skrenula pogled ka fontani ispred mene.Voda je bila cista.Leptiri su leteli oko ruza koje se nalazilo oko fontane.Na fontani su se skupljale pticice koje su cvrkutale.
-Evo ga
Cula sam nepoznati glas.Okrenula sam glavu.To je Lukas.Gurao je kolica.
-Sedi.
Rekao je ali naravno ja sam tvrdoglava.
-Ne!!
Namrstio se.
-Alis shvatas li da ne mozes?!
-Mogu!!
Drsko sam odgovorila.Krenuo je da me stavlja na kolica.Mlatarala sam rukama i besnela.Previse sam slaba.Stavio me je u ta bolnicka kolica.Prekrstila sam ruke i krenula da histerisem.Krenuo je da ih gura ka napred.Sad samo fali da kazes da sam debela.Osecam se kao beba.
-Alis.
-Molim?
-Ja te volim.
-Ja tebe ne Lukas.
-Meee.
Krenuo je da glumi bebu koja place.Krenula sam da se cepam od smeha.
-Pazi pasces.
Rekao mi je drzeci me za ruku.
-Sad si mi i mama.
-Pa moracu da budem.
Nasmejao se.Ja sam zakolutama ocima.
-Za dve nedelje raspust.
Rekao je.Pojavio mi se sjaj u ocima.
-Ides sa mnom?
Upitao me je.Kad bolje razmislim,moracu.Zagrizla sam donju usnu.Ako se vratim kuci Amanda i Gregoe mi nece dozvoliti da mrdnem.
-Idem.
Rekla sam.Nasmejala sam.Poljubio me je na blic u obraz.Krenuo je da me vodi sa tim kolicima koje cu polomiti cim ozdravim.

*Posle dve nedelje*

-Jel nosis i ovo?
Upitao me je Lukas koji je pakovao majce.Lezala sam u krevetu.Danas idemo kod njegovih.Uskoro ce Bozic.Kada smo se spakovali uzeli smo kofere i krenuli napolje.Oporavila sam se za ove dve nedelje.Izasli smo napolje i usli u prelepi BMW.Zenice su mi se rasirle.Sela sam unutra.Lukas je stavio kofer u gepek i krenuli smo.Drveca su se brze i brze pomerala.Sneg je polako padao.Lukas je pustio muziku.Pevali smo toliko dobro da molim Boga da nas niko nije cuo.Slikali smo se.Sad konacno mogu da koristim telefon.Prolazili smo pored brda i planina.Ugledali smo ogroman dvorac.Bio je prelep!Oci su mi zasijale.Stali smo ispred ogromne kapije.Kapija se sama otvorila.Usli smo unutra i parkirali se ispred neke fontane.Izasli smo iz auta.Jedan covek je dotrcao do nas uzevsi kofere.Krenuli smo ka unutra.Drzali smo se za ruke (dobro je jer mislim da bih otrcala negde samo da bih razgledala).Penjali smo se niz stepenice i posluga nam je otvorila vrata.Kada su se otvorila vrata ispred nas se nalazila prostorija u kojoj je SVE,cak najobicnija vaza sijalo.
-Mama,tata.
Do nas je dosao stariji bracni par sav ushicen sto nas vidi.