Dnevnik dva vampira (1 sezona) Zavrsena

Tamni Dvorac

Ustala sam sa kreveta. Nagrnula sam mantil jer ne prohladno. Izasla sam na terasu ili balkon (kako god). Napolju je hladnije nego inače. Nebo je prepuno zvezda. Mesec je pun i obasjava jezero ispred balkona. Naslonila sam se na ogradu i prekrstila ruke. Kosu sam skupila sa strane. Duboko sam uzdahnula. Spustila sam ruke na ogradu. Fokusirala sam pažnju na vrt i cveće koje sija na mesečini. Pogled je neopisiv. Totalno sam se opustila. Osetila sam neciji hladan dodir na mojoj ruci. Trgla sam se. Okrenula sam se i okrenula ka nazad. Ispred mene je bio visok bledi momak sa krvlju na ustima. Krv mi se zaledila. Zlobno se nasmejao. Prstima mi je podigao bradu. Stegla sam zube i drhtala.
-Lepsa si nego sto sam mislio.
Rekao je hrapavim i hladnim glasom. Gledao me je njegovim dubokim crnim očima.. Povukao me je u njegov zagrljaj. Opirala sam se ali je jači, mnogo jači. Popeo se na ogradu.
-Da li si lud?!
Povikala sam. Neće valjda skočiti. Uvukla sam se i zatvorila oči. Odjednom kao da sam u vazduhu. Bojažljivo sam otvorila oči. Paa, ja letim. Uzbudjena sam i uplašena. Pogledala sam u tog momka. Ima krila. Čekaj malo, pa on je djavo?!
-Gde me to vodiš?!
Ignorisao me je. Gledao je ka napred. Okrenula sam glavu i ugledala tamni dvorac okružen maglom. Izgleda jezivo. Vetar mi je pirkao kosu. Bili smo sve bliži i bliži. Polako smo sleteli ispred ogromnih vrata. Spustio me je na zemlju. Polako sam silazila vrhovima prstiju. Pustio me je.
-Šta ćemo ovde?
Tiho sam to rekla smrzavajući se.
-Videćeš.
Hladno i radnovnušno govori. Pitam se zašto.Krenuo je ka tim vratima. Pratila sam ga jer nemam drugog izbora. Otvorio je velika vrata. Ušli smo unutra. Sve je tiho i mračno.
-oče.
Rekao je to sa dozom ponosa.
-Doveo si je.
Čuo se muški glas iz tame.
-Jesam.
Rekao je. Odjednom baklje su se upalile  i bilo je svetlo. Ugledala sam starijeg čoveka kako sedi na tronu, a žena je pored njega.
-Ja sam tvoj otac.
Rekao je dubokim glasom. Ostala sam bez teksta. On, on je moj otac?! Pustila sam suze.
-Kevine, pokaži joj ovo.
-Da oče.
Kevin ili moj brat je uzeo kutiju i dao mi je u ruke.
-Odvedi je da spava, sutra ćemo joj sve objasniti.
Kevin je klimnuo glavom.
-Podji.
Krenula sam za njim. Išli smo kroz taman i mračan hodnik.... Bili smo ispred vrata.
-Ovo je tvoja soba.
Pokazao je rukom na nju. Otvorio je vrata i ušli smo u sobu. Unutra je bio krevet. Posteljina od svile pod od mermera... Orman je bio ogroman.
-Obuci se, večera je za pola sata.
Rekao je. Izašao je iz sobe. Zalupio je vratima. Uzdahnula sam. Sela sam na krevet.