I'm sorry forgive me

4.8K 221 9
                                    

Part 2

Probudilo me neko meškoljanje na ulazu. Otvorila sam oči te pogledala na sat koji je pokazivao jedanaest ujutro. Sad bih u domu imala doručak. Uzdahnula sam te se namjestila u sjedeći položaj.

- Bok.- čula sam Harryev glas te ubrzo lupanje vratima. Krenuo je tiho na prstima u dnevni boravak dok me nije ugledao.

- Hej, probudila si se?- iznenađeno me je upitao te sam kimnula glavom i dalje jedva gledajući.

- Gladna?- upitao me je te sam odmahnula glavom.

- Ma,nisam.- ponovo sam se bacila na kauč te osjetila njegovu ruku na mojoj.

- Idemo jesti.- unio mi se u lice smješkajući se. Promatrala sam njegove oči. Zjenice bi mu se stalno povećavale i smanjivale.

- A šta ako neću?- upitala sam ga provakativno te mi šapnuo na uho.

- Biti ću zločest prema tebi. - Nasmiješila sam se te ustala sa kauča.

- Ne želiš to zar ne?- upitao me je te sam stavila ruke u u zadnje đepove od hlača.

- Ne bojim te se.- namignula sam mu i otišla u kuhinju. Osjetila sam njegov dah ma mom zapešću i znala sam da mi je blizu.

- A sad?- upitao me je te me privukao uz njegovo tijelo. Počeo mi je micati kosu u stranu, te grickati vrat. Ispustila sam čudan krik te me je on odvojio od sebe i odgurno lagano na kuhinjski pult. Gledao me je sa smješkom promatrajući moje oči.

- Je li?- upitao me ponovo te sam mu prišla uhu i lagano ga gricnula.

- Ne, ne bojim te se.- šapnula sam mu te se nasmijao. Na petama sam se okrenula prema frižideru i vidjela par jaja i neku šunku, sumljam jestivu.

- I to je sve?- upitala sam ga dižući obrvu te je ruke prekrižio naslonivši se na zid. Promatrao je svaki moj pokret i na neki čudan način mi je godilo, iako ga smatram idiotom.

- Što je?- rekla sam sa smješkom te je nakrivio glavu i dalje me promatrajući.

- Lijepa si.- osjetila sam kako su mi ruke zadrhtale te sam se u tom trenutku zahvalila šta nisam imala ništa u njima.

- Da, sigurno.- rekla sam nogom zatvarajući frižider.

- Pa pogledaj se.- ponovo me odmjerio te sam odmahnula glavom. Nasmiješio se te sam izašla iz kuhinje, okrznuvši ga ramenom.

- Posudiš mi mobitel trebam nazvati nekoga?- upitala sam ga te mi ga je on iz isti tren izvadio iz džepa.

- Tenks bud.- zahvalila sam se na šta se on nasmijao. Nisam bila sigurna koji mu je broj te sam nakon nekoliko pokušaja čula njegov glas sa druge strane slušalice.

- Halo?- rekao je tiho i umorno kao da sam ga tek probudila.

- Jus, Amber je. Rekao si da ti se javim nekad..- zaustavio me je tako što se počeo smijati. I to kojih 15 sekundi. Ništa mi nije bilo jasno.

- Joj Amber, možeš doći po mene, ja sam ti u onom parku blizu doma, ne mogu hodati.- rekao je te je ponovo uslijedio smijeh.

- Jus jesi dobro?- upitala sam ga začuđeno te me je Harry isto tako pogledao.

- Mah, pričat ću ti.- čula sam kako je prekinuo te sam dala mobitel Harryu.

- Ja se idem nać sa jednim prijateljem, vidimo se.- rekla sam Harryu nasmješivši se te se brzim koracima uputila prema hodniku. Obukla sam svoje bijele visoke starke i jaknu te krenula izaći.

- Oćeš da te ja..- zalupila sam mu vratima jer ne, nije mi se dalo da me vozi, a i želim što prije doći do njega. Izašla sam iz zgrade te otrčala prema domu. Nije bio toliko udaljen od Harryevog stana što je zapravo bilo i dobro, bar u ovom trenutku. Stigla sam ispred parka te na klupici ugledala Justina kako leži na klupi sa nogama u zraku. Prišla sam mu te ga lagano udarila po obrazu.

Saved ( Harry Styles, Croatian )Onde histórias criam vida. Descubra agora