Part 12
Cijeli let sam prespavala. Moje oči su bile preumorne od silnih suza. Katkad bih se probudila i pogledala oko sebe. Da ovo sve možda nije san. Da je Harry čvrsto stisnut uz mene. Ali nije. Srce bi me svaki put zaboljelo ali onda bi se moje oči ponovo zatvorile i utonula bih u san gdje me je Harry ostavio, pa bih se ponovo budila, ali uz mene je i dalje sjedila brkata baba.
- Gospođice?- čula sam nježan glas te sam pogledala prema smjeru od kuda je glas dopirao.
- Slijećemo.- rekla je stjuardesa te sam kimnula glavom. Protrljala sam oči te shvatila da me netko promatra. Okrenula sam glavu prema babi koja je sjedila pored mene i čudno ju pogledala.
- Šta me gledaš? Cijelu noć si samo vikala Harry, od tebe nisam mogla oko sklopiti.- rekla je sa zanimljivim francuskim naglaskom te sam uzdahnula.
- Prekid je bolan.- rekla sam te je kimnula glavom.
- A to te mala muči. Ma da sam na tvom mjestu spucala bih ga nogom u guzicu, a ne ga cijelu noć dozivala.- rekla je te sam polizala svoje suhe usne.
- Ja sam kriva za to, i moglo bih se reći da je on mene spucao u guzicu. Oprostite što sam vas uznemiravala, kao i cijeli avion vjerovatno.- rekla sam pomalo posramljeno te je odmahnula rukom.
- Sad mi je sve jasno. Sve ti je oprošteno, samo, zašto te je ostavio?- upitala me je te sam se nasmijala.
- Ja mislim da je to ipak stvar koju ću zadržati za sebe, ali zbog toga sam tu.- rekla sam te pogledala kroz prozor.
- Nikad nisi bila u Los Angelesu?- upitala me je te sam odmahnula glavom.
- Zapravo sam cijeli svoj život provel a u Londonu.- rekla sam te mi je uzela torbu i počela kopati po njoj. Na kraju je izvadila neki album te mi ga pružila.
- Pogledaj samo gdje sam sve ja bila. I ne pokazujem ti ovo samo zato da bih se pravila važna već da ti samo pokažem koje sve divote možeš a nisi posjetila.- rekla je te sam otvorila album i na prvoj slici je bio London, na drugoj Los Angeles, pa zatim Tokyo, Sydney, Paris, Berlin, Havana, Rio de Janeiro i mnogi drugi za koje nikad nisam niti čula a bilo ih je još barem dvadeset.
- Ovo je fantastično.- rekla sam te gledala u slike sa oduševljenjem. Ovo je Harry sve već sigurno vidio, a ja. Ja vjerovatno neću nikada.
- Koji vam se grad najviše dopao?- upitala sam ju kada sam joj vratila album te se malo zamislila.
- Paris mi je definitivno najljepši, i podrijetlom sam francuskinja pa vjerovatno zato.- rekla je te sam kimnula glavom. A evo zašto ima francuski naglasak.
- I ja bih voljela otići tamo jednom, ali sa..- zastala sam te shvatila da možda više nikada neću biti sa njim a kamoli ići negdje. Ponovo se tuga i bol proširila mojim tijelom. Što ću ja bez njega?
- Sa tim Harryem?- upitala me je te sam ja kimnula glavom izbjegavajući susret sa njenim očima da mi nebi vidjela suze.
- Podigni glavu, nemoj se sramiti suza, sve sam ja to prošla već. I znaš što sam shvatila? Svi ti se oni jednom vrate zapamti to ljepotice, svi!- rekla je te sam podigla pogled.
- Baš svi?- upitala sam ju te je kimnula glavom.
- Jedino oni koji su budale se ne vrate, a taj tvoj nije budala zar ne?- upitala me je te sam kimnula glavom u negativnom smjeru.
- Vratiti će ti se zapamti.- prstom je dotaknula moj nos te sam se nasmijala.
- " Sada je 8 sati ujutro. Dobro došli, dragi putnici u Los Angeles. Molimo vas da se iskrcate, ugodan ostatak dana."- čuo se ponovni ugodni glas stjuardese te sam otkopčala remen i ustala se sa udobnog sjedala. Krenula sam prema izlazu tražeći svoj kovčeg. Kada sam ga konačno našla izašla sam te kročila na zemlju. Udahnula sam te krenula prema pokretnim stepenicama. Pored mene su prolazili ljudi sretna ili uplakala lica jer vide svoje najdraže. A ja? Ja sam gledala u njih i pravila se da sam i ja sretna, da će i mene netko dočekati.
