Part 14
- Austin?- razočarano je rekao Harry te sam posramno pogledao u njega. Gledao me je sa prijezirom i tugom. Uzdahnuo sam te pokušao nešto reći ali nisam mogao.
- Gdje je ona?- upitao me je te sam glavom pokazao prema prostoriji u kojoj je bila pričajući sa Josh-om.
- Možemo li nasamo popričati?- upitao me je te sam kimnuo glavom i izašao iz studija. Stali smo u hodnik te je naslonio ruku na zid.
- Zašto si to napravio?- upitao me je te sam pognuo pogled.
- Zašto?- ponovo me je upitao te sam ga pogledao.
- Ne znam.- rekao sam tiho te se zlobno nasmijao.
- I što sad, vi ste par. Vi..- ponovo se nasmijao, vjerovatno od očaja.
- Harry..- pokušao sam te me je rukom zaustavio.
- Ne, nemoj, ne moraš ništa objašnjavati.- rekao je te sam pogledao u njegovu ruku na prislonjenu na zid.
- Želiš li razgovarat s njom?- upitao sam ga te je odmahnuo glavom.
- Ne. Želim da oboje odete u..- iznervirao se je te krenuo prema izlazu.
- Harry.- čuo sam Amberin glas te sam se okrenuo. Suznih očiju je gledala u Harry-a koji je izlazio iz studija. Nije se uopće okrenuo. Samo je nastavio koračati prema izlazu.
- Harry stani!- potrčala je za njim te sam se vratio u studio ostavljajući ih same.
Amber P.O.V
- Želiš li razgovarat s njom?- čula sam Austinov glas te sam načula uši.
- Ne. Želim da oboje odete u..- čula sam dobro poznati glas kojeg nisam čula tako dugo. Prošlo je gotovo mjesec dana od kad ga nisam vidjela, i čula. Suze su same od sebe krenule niz moje lice. Moje srce je zakucalo kao ludo na njegov glas. Moje noge su krenule prema smjeru od kuda se prije nekoliko trenutaka mogao čuti njegov glas.
- Harry.- tiho sam rekla te se Austin okrenuo prema meni, a Harry samo nastavio koračati ne osvrčući se na mene.
- Harry stani!- potrčala sam za njim te kada sam ga prestigla primila za ruku koju je on izmaknuo.
- Harry, tako si mi falio.- rekla sam te se okrenuo prema meni razočarano me gledajući.
- Amber, što želiš?- upitao me je te sam uzdahnula.
- Pa šta misliš što želim? - ponovo sam ga primila za ruku te je uzdanuo.
- Amber molim te, prekini.- rekao je te su mi suze nastavile teći obrazima.
- Samo nemoj plakati, vrati se Austinu, on te čini sretnom.- rekao je te se okrenuo.
- Ne, ne čini, samo si mi ti mogao staviti osmijeh na lice, u svim mogućim situacijama. Zar ne vidiš kako sam dok ti nisi tu?- rekla sam te se malo nasmijao.
- Vidim i dobro ti je, jako dobro. Našla si novog dečka, ideš s njim na probe. A znaš kako sam ja proveo sve ovo vrijeme bez tebe? Plačući i zatvarajući se u sobu, probajući saznati bilo kakvu informaciju o tebi. Pitajući se da li si dobro, kako ti je tamo, jesi li se snašla. Eto tako.- rekao je hrapavim glasom, i onako držeći se uspravno, ne pomišljući da zaplače. Da bar mogu biti poput njega. Ali nemogu. Evo priznajem slaba sam. Emotivno i fizički, jedva stojim na nogama. Ali mi on daje snagu samom pojavom.
- On.. Je samo, ne znam kako bih ga i nazvala. Prijatelj koji mi je pomogao u najtežoj situaciji, u onoj kada si me ostavio, i koji će biti tu kada ti odeš... Ponovo.- pogledala sam ga te je skrenuo pogled. Uništila sam ga sa ovim, ali nije popuštao.
