Part 15
- Zapravo ti baš super stoji taj moj kaput.- šapatom je rekao dok me ne ljubio po vratu.
- Malo prije si rekao da izgledam smiješno.- rekla sam te se osmjehnula.
- Ahh, to je kao što i sama kažeš bilo malo prije.- rekao je te sam ga uštipnula za nos.
- Ti ne znaš koliko mrzim kad mi netko dira nos.- rekao je te sam se nasmijala i dotaknula ga lagano prstom.
- Znam, i fora mi je jer ga smijem dirati.- rekla sam te je je odmahnuo glavom u negativnom smjeru. Podigla sam obrvu te se on slatko nasmijao.
- A što?- upitao me je te privukao k sebi još bliže.
- Pa ništa.- rekla sam te maknula pramen kose koji je padao u njegove oči.
- Koliko je sati?- upitao me je te sam se ustala sa njegovih nogu i iz torbe izvukla mobitel.
- Deset do tri.- rekla sam te je kimnuo glavom.
- Ideš samnom.- rekao je te me primio za ruku.
- Gdje?- upitala sam ga te se nasmijao.
- A gdje bih te vodio? Pa u London ljubavi. - rekao je te nakrivio glavu.
- Pa ne mogu tek tako otići, imam tu..-
- Austin-a?- bijesno me je upitao te sam namrštila obrve.
- Zašto opet o njemu, nismo li sve izgladili?- upitala sam ga te mi je prišao na par centimetra radi paparazza koji su bili duže vrijeme oko nas.
- Ne mogu prijeći preko toga da te je netko drugi ljubio, grlio, pipkao, ne mogu Amber.- rekao je tiho te sam ljutito pogledala u njega.
- Zašto si onda samnom?- upitala sam ga šaptom te je pogledao u stranu.
- Zato jer te volim.-
- Onda prijeđi preko toga... To nije bilo iskreno, znaj da nije.- rekla sam te je kimnuo glavom.
- Vjerujem ti.- rekao je te sam ga poljubila.
- Idem s tobom.- rekla sam te smo krenuli prema autu. Koliko se samo promjenio, i koliko će ovo biti teško. Nisam više sigurna voli li me onako kao i prvi put, i da li me je uopće ikada volio.
- Što je sad? Opet se duriš?- upitao me je kad smo ušli u auto. Uzdahnula sam ne htjevši mu dati odgovor.
- Je li?- pogladio me je po licu te sam okrenula glavu prema njemu.
- Ne, sve je uredu.- rekla sam kiselo se osmjehnuvši te je kimnuo glavom. Putem do stana je uglavnom prevladavala tišina, osim kada bih mu mobitel svakih 2 minute zazvonio.
- Amber, koliko ste vas dvoje puta?- zakašljao se na to te sam usmjerila pogled prema njemu.
- Jednom.- rekla sam tiho te je zagrizao usnicu valjda radi ljutnje.
- I kako ti je bilo?- upitao me je te sam se nasmijala. Pogledao me je sa čuđenjem te sam se uozbiljila.
- Harry jer moramo o tome?- rekla sam te je udario rukom od voln.
- Da moramo. Odgovori mi molim te.-
- Bilo je dobro.-
- Dobro?-
- Što se ljutiš sad? Dobio si odgovor koji si tražio.-
- Dobro!- zaderao se te sam udarila rukama po nogama.
- Dobro!- rekla sam u istom tonu te pogledala kroz prozor.
- Stani tu, stigli smo.- nadodala sam te je stao. Izašla sam van i jako udarila vratima. Namjerno. Zapravo mi se i ne ide s njim. Zapravo bih htjela da nije ni došao. Zapravo bih, ali da nije ovakav. Stala sam pred vrata od stana počeći tražiti ključeve po torbi. Naravno sve mi je bilo nadohvat ruke osim ključeva.
