- Dosadno mi je Harry!- čujem ju kako mi se već deseti put dere na uho čekajući moju mamu da dođe sa posla. Podigao sam pogled te ga ubrzo vratio na mobitel. Trenutno me je više zanimalo čitati tračeve nego slušati nju.
- Harry!- ponovo me je dozvala ali sada puno energičnije i glasnije.
- Što je pobogu više?- upitao sam ju te sam mogao primjetiti kako se mršti. Naravno, sada je ljuta.
- Ništa.- rekla je te usmjerila pogled prema koljenima koje je privukla k svojim grudima. Preokrenuo sam očima spremivši mobitel u džep.
- Šta moram učiniti da bih te ponovo usrećio mlada damo?- upitao sam ju te je odmahnula glavom.
- Ništa.- rekla je i dalje tupo gledajući u koljena na šta sam se nasmijao. Oduvijek sam volio samouvjerene, bahate, odlučne žene i zaljubio sam se u jedno dijete. Razmrsio sam kosu rukama te se naslonio leđima na kauč.
- Mrš.- odjednom je rekla isplazivši mi jezik. Namrštio sam obrve lagano je drmnuvši nogom.
- Šta je sad?- upitao sam ju te sam mogao primjetiti osmijeh koji se pokušava sakriti među njenim punašnim usnicama.
- Dosadno mi je.- rekla je te duboko izdahnula. Ustao sam sa kauča htjevši otići kamo drugdje više je ne moravši slušajući. U istom trenu sam čuo zvuk otključavanja ključanice te nasmješeno lice koje se stvara iza vratiju.
- Mama.- pomalo sam zvučio poput djeteta ali vidjeti mamu nakon dugi vremena je bilo vrlo emotivno za mene. Prišla mi je bliže čvrsto me stisnuvši uz sebe. Ponovno sam se nasmiješio potapšavši ju po leđima.
Amber P.O.V
- Bok Amber.- osjetila sam dozu ne pristojnosti u glasu što je i razumno jer je žena upravo došla sa posla. Kimnula sam glavom lagano se nasmješivši očekivajući osmijeh natrag ali ga nisam dobila. Uzdahnula sam pospremivši ruke u stražnje džepove.
- Harry jesi gladan?- upitala ga je Anne nakon duže neugodne tišine te je pogledao prema meni. Nakrivila sam glavu u znaku da mi je svejedno te se nasmiješio.
- Jesam.- rekao je te je kimnula glavom izvadivši iz vrećice već gotove lazanje, vjerovatno ih kupivši u restoranu.
- Amber je isto gladna.- rekao je te me je lagano odmjerila i kimnula glavom. Nisam znala da li je to sad prešlo u nekakvo preziranje ali nisam davala tome toliki značaj.
- Dođite za stol.- pozvala nas je stavljajući tanjure na čisto bijeli stoljnak.
- Zar ne bi bilo bolje da maknete stoljnjak, mislim idemo jest.- rekla sam lagano se nasmiješivši te me je bijesno pogledala.
- A ti ćeš me učiti mojem poslu?- upitala me je nastavljajući stavljati tanjure.
- Samo je predložila.- ubacio se pomalo ljutit Harry te sam ga primila za ruku. Okrenuo je glavu prema meni slegnuvši ramenima vjerovatno ne razumijevši ponašanje Anne.
- Sjednite.- rekla je te smo tako i učinili. Uzela je Harryev tanjur u ruke i izvadila mu lijep komad lazanja te ubrzo i sebi odloživši žlicu. Nisam navikla na posluživanje ali sam očekivala da će biti toliko ljubazna pa da i meni izvadi komad.
- A Amber si zaboravila?- upitao ju je Harry trpajući komad u usta.
- Pa ima sama ruke zar ne?- rekla je pokušavši zvučati duhovito ali nije bila ni malo.
- Zapravo nisam gladna.- rekla sam te se odgurnula od stola. Jednostavno nikada nisam trpila ne pristojne ljude, i kada je netko trpio bilo kakav teror nadamnom.
- Zar si se zbilja uvrijedila zbog lazanja?- upitala me je te sam odmahnula glavom.
- Idem do wc-a.- rekla sam te se ustala sa stolice.
- Prva desno.- čula sam kako je Harry promrljao te sam kimnula glavom. Skrenula sam kako je i rekao te ušla u kupaonicu. Približila sam se lavabou te se lagano poprskala po faci i vratu. Nisam sigurna da li je ona sad trpila takav teror nadamnom jer je jednostavno živčana ili me je zamrzila što je čisto moguće. Ako i ona nije sigurna i ne podržava mene i Harrya zašto bih itko drugi. Uzdahnula sam htjevši otjerati misli. Poprskala sam se još jedanput te izašla iz kupaonice zaustavići se u hodniku prepunim Harryevih slika dok je bio mali. Nasmiješila sam se ugledavši sliku njega zaprljanog najverovatnije od kakve čokolade.
- Sladak sam bio priznaj.- odjednom sam čula njegov glas te sam se nasmiješila.
- Rijetko slatka beba.- rekla sam te je kimnuo glavom lagano me poljubivši.
- Oprosti za ono malo prije,malo je depresivna otkad je Robin otišao.- rekao je te sam kimnula glavom. Ako se tako ponašala i prije nego što je otišao onda je njegov odlazak opravdan. Lagano sam se nasmiješila te primila Harrya pod ruku.
- Idemo kod nje?- upitao me je te sam bez ikakvog odgovora krenula prema kuhinji.
- Pronašao si ju, zar si stvarno mislio da se princezica nebi mogla sama vratiti nazad?- upitala ga je te sam primjetila kako je ljutito uzdahnuo. Nisam znala šta je toj ženi odjednom, prije je bila posve draga i mila, a sad kao da je nešto ušlo u nju.
- Šalim se Hazzice moj.- progovorila je nakon par sekundi jer je shvatila da joj šala nije uspjela. Lagano se osmijehnuo pogledavši prema meni.
- Harry ajde budi dobar pa mami operi suđe, da ja i Amber malo popričamo.- rekla je Anne te sam se nakašljala iznenadivši se njenom postupku. Oboje su me nakratko pogledali te sam se nasmiješila.
- Mogu i ja oprat suđe, vi se niste vidjeli dugo.- rekla sam te se progurala do sudopera. Lagano je kimnula glavom očito zato jer sam joj vjerovatno poremetila planove ali zbilja nisam bila voljna slušati ju kako nisam dobra za Harrya.
- Nije mi problem Amber.- rekao je te sam odmahnula rukom.
- Odite ajde.- rekla sam im te su ubrzo otišli u dnevni boravak zatvorivši vrata. Odložila sam posuđe u sudoper i približila se vratima gdje sam već mogla čuti kako o nečemu raspravljaju.
- Kod nikog ne toleriram da se iživljava na Amber pa neću ni tebi tebi, oprosti.-
- Pa uništila ti je život, kako očekuješ da se ponašam prema njoj?-
- Mama shvati više da je to bila moja odluka ne njena!- viknuo je te sam se malo odmaknula od vrata. Znala sam da će ovo biti teško, ali ovoliko nisam očekivala. Sjela sam na stolicu pokušavši uskladiti disanje. Takve su me situacije uvijek uzrujavale.
- Amber idemo!- odjednom sam čula Harryev glas te kako me grabi za ruku. Toliko sam bila odsutna da ga nisam niti primjetila da je ušao u prostoriju. Progurala sam se pored Anne pokušavajući izbjeći svaki kontakt sa očima, jer sam zbilja osjećala nekakvu krivicu, i tako uvijek, u nedogled.
- Harry nije ona za tebe, shvatit ćeš to kad te svi napuste, neću ni ja biti uvijek tu za tebe.- oglasila se Anne na samom izlazu te je Harry zastao stavivši me iza sebe. Pri samom dodiru sam mogla osjetiti napetost i ljutnju.
- Ako nećeš biti tu za mene nemoj, ne trebam te ako ćeš se tako ponašati prema njoj. Ja sam nju odabrao poštovala ti to ili ne.- rekao je pomalo poviseći ton na zadnjim riječima.
- Nikad nisam vjerovala da ću ovo reći, ali odlazi Harry i ne vraćaj se kada te ostavi.- rekla je te krenula prema njemu lagano ga gurnuvši prema izlazu.
- Dobro onda, Amber idemo.- rekao je te mi čvrsto primio ruku i napustio kuću. Samo doznanje da sam ovo sada ja uzrokovala ubijalo me. Mrzila sam vidjeti Harrya tužnog ili povrijeđenog. Sve što sam ikada željela je da bude sretan, samnom ili bez mene.
- Amber oćeš me molim te pustiti na par sati da se ohladim, odvest ću te kući.- rekao je na šta sam odmahnula glavom.
- Harry poslušaj me sekundu pa ćeš imati vremena hladiti se koliko želiš.- rekla sam te duboko uzdahnula. Ni sama nisam znala šta sam spremala reći ali mi je bilo jasno da moramo ovo razriješiti, jer ne mogu stajati više u sredini. Ne mogu trpjeti sve ovo više. Ne mogu ga gledati tužnog i očajnog.
- Slušam te.- rekao je te sam spustila pogled prema podu.
- Mislim i da si sam svjestan da je ovo danom za danom sve gore i gore, i teško mi je ovo reći ali...- prekinuo me je počevši odmahivati glavom.
- Ne, nemoj to ni spominjat Amber, dovoljno smo ovo puta učinili, nemoj molim te.- rekao je primeći me za ruke privukuvši me uz sebe. Koliko god se ovo činilo suludim bilo je ispravno i jedina solucija u ovom trenutku.
- Harry molim te.- pokušala sam ga odgurnuti od sebe ali mi njegove ruke nisu to dopuštale.
- Nemoj Amber, ljubavi moja, ne čini mi ovo.- tiho je promucao na šta sam pustila suze koje su se skupljale u mojim očima otkad su izašli iz kuće. Tako ga nisam htjela pustiti, ali kao da mi je nešto govorilo da moram.
- Harry pusti me!- rekla sam malo glasnije te sam osjetila kako me je odvojio od sebe. Lice mu je bilo potpuno crveno i natečeno, mojom zaslugom. Uvijek sam bila kriva za svaku njegovu suzu, bol, i bila sam to spremna sada zaustaviti, ako treba zauvijek.
- Ti me nikada nisi ni voljela, sve je ovo iz sažaljenja zar ne? Samo si čekala priliku, a ja tebe toliko volim Amber, bio sam spreman sve za tebe učiniti. I sad sam, samo moja ljubav nije dovoljna zar ne? Potrebna si i ti u ovome, rado bih ali ne mogu voljeti za oboje žao mi je, a tako bih htio.- rekao je te sam mu se okrenula leđima htjevši otići od njega da ne slušam ovo više. Svaka njegova riječ me je boljela, sve ono šta misli grizlo je moju dušu, paralo mojim tijelom.
- Zar sam premalo učinio za tebe, jesam te pre malo volio je li to? Dovraga reci nešto, jel voliš drugog? Louisa? Je li Amber?- zaderao se te sam brzim koracima krenula niz ulicu.
- Amber!- još sam par puta čula uzvik moga imena ali se nisam osvrtala. Koliko god bila povrijeđena i slomljena, znala sam da je ovo ispravno. Ispravno je to da će nastaviti životom kojeg zaslužuje. Onog kojeg je živio prije nego li je mene upoznao. Onaj u kojem ga pamtim nasmijanog i veselog.
________________________________________________
Znam da ovo sigurno niste očekivali, ali da prekinuli su i završila je prva sezona. Nadam se da niste ljuti, i drugu ću sezonu brzo nastaviti pisati tako da etou. To je to, nadam se da vam se sviđa. Ly❤️
