James P.O.V
Bilo mi je čudno buditi se bez Amber. Znao sam da sam možda pretjerao sa onim jučer ali mi je bilo čudno njezino ponašanje. Odkad sam joj rekao da dolazi Harry na večeru počela se čudno ponašati, kao da nešto skriva. Uzdahnuo sam prošavši rukom kroz kosu. Dignuo sam se sa kreveta pošavši u dnevni boravak. Tiho sam otvorio vrata te mogao zateći Amber kako razgovara sa nekim.
- Da, ako vam nije problem ukloniti te slike.- rekla je na šta sam namrštio obrve.
- Za novac se ne brinite, samo ih obrišite, uklonite, što god.- nadodala je te sam izašao iz sobe praveći se da sam se tek sad probudio.
- Onda je sve dogovoreno, nazvat ću vas kasnije.- rekla je kada je ugledala mene te prekinula poziv.
- Tko je to bio?- upitao sam ju na šta je odahnula rukom.
- Sjećaš se Sarahinog vjenčanja? One slike koje su na kazeti sam tražila da uklone, ne sviđaju mi se više.- rekla je na šta sam kimnuo glavom ne vjerujući joj u potpunosti. Već se dva dana ponaša ovako i kao da je nešto muči. Došetao sam do kuhinje te uključio aparat za grijanje vode, htjevši si skuhati kavu.
- Ljubavi jel se ljutiš?- upitala me je na šta sam odmahnuo glavom. Nisam se ljutio ni najmanje samo mi je bilo krivo što nešto taji od mene. Nikada koliko smo nas dvoje zajedno mi ništa nije skrivala kao ni ja njoj. Uvijek smo nastojali bit sto postotno iskreni.
- Ljutiš se.- rekla je te se sjela na kuhinjsku ploču nasuprot mene. Primio sam ju za noge uzdahnuvši.
- Znaš da se ne ljutim Amber, ali reci mi ako nešto skrivaš molim te.- rekao sam na šta se nasmijala.
- Ne krijem ništa budalo.- rekla je te me poljubila na šta sam uzvratio poljubac. Naše svađe i kada su trajale, trajale su kratko. Nikad se nisam mogao naljutiti na nju, ona mi je bila sve.
- Ovaj, ja danas idem u grad obavit to sa slikama, pa ne znam kad ću doći.- rekla je na šta sam kimnuo glavom.
- A zašto ih uopće ideš brisat, super si ispala.- rekao sam na šta je uzdahnula.
- Ne odlučila sam i neću ih više gledat.- rekla je te sam se nasmijao.
- Oćeš da te onda bar odvezem?- upitao sam ju na šta je odmahnula glavom.
- Ma ne, idem se malo prošetati, nije mi daleko.- rekla je na šta sam podigao kuhalo jer se voda već odavno skuhala.
- Idem se ja spremit pa idem odma.- rekla je te se ustala sa kuhinjske ploče i otrčala u sobu.
- Pa tek ti je jedanaest!- zaderao sam se nebih li me čula ali mi to vjerovatno nije uspjelo.
Amber P.O.V
Hodala sam ulicom tražeći taksi koji sada nikako nije dolazio. Tako mi je uvijek bilo kada sam nešto čekala, nikada stići. Pogledala sam udesno te su mi se usne nasmiješile na žuti autić. Stala sam sa strane dignuvši ruku u zrak na šta je taksist stao točno ispred mene. Ušla sam unutra gdje sam već mogla zateći kako me taksist gleda.
- Kamo?- upitao me je te sam se nasmijala ugledavši njegove spojene obrve. Izgovorivši Harryevu nadam se sadašnju adresu taksist je krenuo. Vožnja ponovno onim ulicama, kojim sam prije stalno prolazila, vratilo me je ponovno u ono vrijeme. U moje i Harryevo vrijeme, koje više ne postoji.
- Stigli smo gospođice.- rekao je na šta sam namrštila obrve.
- Kako znate da nisam gospođa?- ljutito sam ga pitala na šta je zamucao.
- Nisam znao, oprostite.- rekao je na šta sam se nasmijala. Vidjevši njegov izraz lica na moje provokacije su mi zasigurno uljepšale dan.
- Izvolite.- rekla sam pružeći mu novac koji je pisao na malenom prozorćiću.
