Čula sam naporno kucanje na vratima ali nisam imala volje ustati. Nije me bilo briga tko je i što želi. Ležala sam na kauču tako da mi je ruka visila dolje te sam mogla čupkat svoj čupavi tepih.
- Amber!- čula sam prepoznatljiv glas te sam podigla glavu ali ju i ubrzo spustila. Nisam marila. Znala sam da je Harry, ali više nemam živaca za njega i njegove isprike. Želim da me zaboravi, da ga ja zaboravim.
- Amber, ako ne otvoriš provalit ću tako da ti je svejedno!- viknuo je te sam skupila malo snage nebih li mu odgovorila.
- Odlazi Harry.- viknula sam te sam čula ponovno lupanje.
- Amber otvori molim te.- ponovo se oglasio njegov vrisak te sam se ustala sa kauča želeći ga pitati što hoće i da ode. Polako sam prišla vratima koja su se još uvijek tresla od njegovih udarca. Otključala sam vrata te sklonila sigurnosni lanac.
- Amber.- rekao je tihim 'zahrđalim' glasom te sam se maknula sa vratiju. Krenuo je zamnom zalupivši vratima.
- Zvao me je doktor, mislio sam da si ti...- rekao je te sam se okrenula prema njemu namrštivši obrve.
- Što?- upitala sam ga te je uzdahnuo.
- Mislio sam da si mrtva.- rekao je tiho te sam zađuđeno pogledala njegovo lice koje je izgledalo zabrinuto.
- Zašto bih bila?- upitala sam ga te sam sa njegovih usana mogla isčitati mali osmijeh.
- Ti to valjda najbolje znaš.- rekao je sada već provokativno.
- Ne razumijem te.- gledala sam ga mršteći svoje obrve te je uzdahnuo.
- Megan mi je sve rekla, znam da si ponovo završila u bolnici radi droge, zašto?-
- Molim? Kakva droga? Megan?- postala sam nervozna i ljuta postavljajući stotinu pitanja.
- Amber, nisam došao ovdje da si opet lažemo, shvatio sam..- prekinula sam ga uspred rečenice.
- Kakva droga?-
- Droga, ne znaš što je droga?- upitao me je ljutito te sam udarila rukama po svojim koljenima.
- Jesi ti normalan? Nisam okusila ništa slično punih 8 mjeseci. U bolnici sam bila radi Justina, ne radi sebe i droge.- izderala sam se te je namrštio obrve.
- Ti zbilja nisi?- rekao je tiho posramljeno gledajući u pod.
- Ne mogu vjerovati.- rekla sam razočarano te me je pokušao uhvatiti za ruku.
- Pusti me!- vrisnula sam te je svoju ruku privukao k svom tijelu.
- Nisam znao, valjda nisam shvatio Megan.-
- Megan? Moju prijateljicu koju si odveo u svoj stan? Tamo gdje smo mi živjeli?- upitala sam ga te me je zbunjeno pogledao.
- Nije onako kako ti misliš, doveo sam ju samo...- stavila sam ruku pred njega da zašuti. Nisam ga htjela slušati, samo sam htjela da šuti. Ili da ode. Svejedno.
- Zašto me ne želiš slušati Amber?- upitao me je te sam podigla obrve.
- Zbilja? - nasmijala sam se te je zaklopio oči.
- Volim te.- šapnuo mi je te sam odmahnula glavom.
- Dobro, i što sad očekuješ da ću ti reći...- sada me je on prekinuo prišavši mi.
- Ne, ne očekujem, samo želim biti tu. Udari me, ošamari me, samo me ne tjeraj molim te.- rekao je te sam se udaljila od njega jedan korak.
- Ne.- ponovo mi je prišao te stavio pramen moje kose iza uha.
- Molim te.- rekao je te sam kimnula glavom kratko se nasmiješivši.
- Dobro, ali bez razgovora.- rekla sam nakon par trenutaka te sam mogla prijetiti njegov osmijeh.
- Hv..-
- Bez razgovora!- zaderala sam te se nakratko nasmijala. Nebih ga ostavila da ga ne volim zar ne? Ne znam, ljuta sam i nisam ljuta istovremeno.
- Jesi jela što?- upitao me je izuvajući tenisice. Odmjerila sam ga te laganim korakom otišla u dnevni boravak.
- Dobro, onda što kažeš da nam smuham nešto?- ponovno me je upitao ne dobivši odgovor.
- Omlet će biti super, hvala na prijedlogu.- otišao je u kuhinju te sam se ponovno vratila na kauč. Ne znam jesam li ispravno istupila pozvavši ga u stan, ali znam da ne bih odustajao dok ga ne bih primila. Čula sam buku u kuhinji te sam se trznula iz svojih misli. Uvijek nešto razbije. Ustala sam se sa kauča i provirila u kuhinju kroz maleni prozorčić. Vidjela sam kako nespretnim rukama pokušava razbiti jaje usput psovajući nešto. Zanima me o čemu sada razmišlja. Naslonila sam se na pult i stavila glavu na ruku.
- Hej, nisam te vidio.- rekao je te bacio ljusku u smeće. Kimnula sam glavom ne želeći mu odgovoriti.
- Dođi vidi jel ovo dobro.- rukom me je pozvao i nakrivio posudu nebih li vidjela. Prišla sam mu i pogledala u posudu u kojoj sam mogla primjetiti ljusku od jajeta. Nasmijala sam se te mu iz ruke otela žlicu i pažljivo izvadila komadiće ljuske.
- Hvala.- rekao je veselo te sam kimnula glavom.
- Reci nešto, ova tišina pari moje uši.- rekao je te me primio za ruku koju sam potom izvukla.
- Nemam snage.- rekla sam te se naslonila na zid pognuvši glavu.
- Znam da te je uništilo ovo sa Justinom, ali preživjet ćeš ti to. On je sada na boljem mjestu siguran sam.- rekao je tiho te sam osjetila kako su mi se oči ponovno nakupile suzama. Svojim prstima je prošao ispod mojih očiju te obrisao suze prije nego li suskliznule niz moj obraz.
- Tako mi fali.- rekla sam kroz zube te me je pogladio po kosi i privukao sebi u zagrljaj. Nisam se otimala štoviše falio mi je. Njegov snažan ali ipak nježan zagrljaj.
- Sve će biti u redu. Ja sam sad tu.- šapnuo mi je te sam ga malo ogurnula rukama od sebe. Ma koliko je to puta i kome rekao? Uzdahnula sam te sam mogla primjetiti njegov zabrinut izraz lica.
- Opet sam nešto skrivio zar ne?- upitao me je usput dižući rukave svoje tamnoplave košulje.
- Zašto mi nisi odmah rekao za onu curu?- upitala sam ga te je duboko uzdahnuo.
- Znači to je u pitanju.- rekao je sa težinom u glasu te sam prekrižila ruke i pognula pogled. Nisam bila spremna slušati ga ali moram ako želim da sve bude kao prije. Ma da čisto sumljam, previše smo se povrijedili da bih ponovo bili kao jedno.
- Bojao sam da te ne izgubim, iako sam znao da ćeš jednom saznati.- rekao je te sam uzdahnula gledajući u njegove tamno zelene oči zbog lošeg prodora svijetla u sobi.
- Kako se ti nisi naljutio znajući za mene i Austina?- upitala sam ga te je odmahnuo glavom.
- Ne znam. Nisam ti smio lagati, oprosti mi molim te.- rekao je te sam polizala donju usnicu.
- Daj mi vremena. Trebam o svemu razmisliti.- rekla sam te sam mogla uočiti par najslađih rupica.
- Dobro onda skuhajmo ovo.- rekao je te sam namrštila nos.
- Omlet?- upitala sam ga te je kimnuo glavom.
- Tijesto?- rekao je te sam se nasmijala.
- Ipak omlet.- rekla sam te se nasmijao. Uzela sam žlicu te razmutila jaje dok je Harry zavidno gledao u moje brze pokrete ruke.
- Kako uspjevaš?- upitao me je te sam slegnula ramenima.
- Iskustvo.- isplazila sam jezik te mi je polako prišao zagrlivši me odozada staveći glavu na moje rame.
- Više te nikada neću uvrijediti ako mi daš još jednu šansu, obećajem.- rekao je te ostavio jedan mokar poljubac na mom vratu.
____________________________________________________
To je to. Nadam se da vam se sviđa. Hvala vam na 2500 tisuće čitatelja to mi jako puno znači. Volim vas puno❤
