Nisam smjela da se zaljubim u tebe

Ne zelim bas nista sto me podsjeca na njega.

Nisam bas sasvim siguurna sta bi "Ti kao nisi vidjela kako te gleda" trebalo da znaci. Mozda je htjela reci da me sazaljeva? Sta god da je htjela reci sada nije vazno.Ono sto jeste vazno jeste sta ja trazim ovdje? - I zasto sam ja zapraavo dosla ovdje?-  pitala sam Danelle i Harry-a. - Prije nego sto ti kazem, obecaj mi da me neces prekinuti.- poceo je Harry. Pogledala sam u Danielle, a ona je klimnula glavom u znak odobrenja.Zasto mislim da cu zazaliti ovo obecanje? - Dobro. Obecavam.- Harry mi je uputio slab osmijeh a onda poceo. - Ja apsolutno razumijem zasto si otisla. Bio sam tamo, cuo sam.. I znam da te nema tek nesto vise od 3 sata, ali isto tako znam da se Tayler  raspada.Ne prestaje da krivi sebe za sve sto se desilo, i znam da jeste kriv, ali Darcy kada to pogledas iz moje perspektive, sve ovo je jedan nesporazum.. Ti si pocela da me branis i tada je sve pocelo.- Napravio je pauzu koju sam ja iskoristila da se ubacim. - I ti sad sve ovo radis zato sto osjecas krivicu. Ne treba da je osjecas Harry. Bio si tu kad se desilo...- napravila sam pauzu i duboko udahnula.-..Ono.. I beskrajno sam ti zahvalna. Ne mogu ni da zamislim sta bi bilo da ti nisi dosao... Poenta je, ti tu nisi nista kriv. I kada bi sve bilo tako kao sto ti mislis da jeste.. Cuo si nasu zadnju svadju zar ne?-Klimnuo je glavom.-Znaci..shvatio si da me je nazvao..- prekinula sam. Oci su ocele da mi se pune suzama. Grlo mi se susilo i voljela bih da mogu da vratim vrijeme. Nikad ne bih otisla u taj  klub. Nikad ne bih otisla ni na tu veceru. Mislim da nikada ne bih dosla u London. Da bar mogu vratiti vrijeme..-Kao sto rekoh- praavila sam se jaka.- Cuo si da je rekao da sam kurva. I to vjeruj mi nije najstrasnije sto je izmedju nas bilo. To bih mogla da oprostim Harry. Ipak je on Tayler. Neko... Huh, koga sam beskrajno voljela. I mislila sam da i on osjeca isto. Ali on mi nije vjerovao. Posle one noci... Znas i sam sta je uradiio i rekao tada. Tayler se promjenio.Od njega nije ostalo bas nista.  Izgubio je onaj sjaj u ocima, njegov osmijeh vise ne zraci tom energijom... On vise nije momak u kojeg sam se ja zaljubila. I znam da mu je tesko. Ali prezivjeCe on to. Na kraju krajeva kome treba kurva?- Danielle je cutala. Nije se usudjivala ni da me pogleda. - Darcy dobro znas da ti nisi takva.I da je Tay bio pijan...-Ustala sam sa stolice i udarila rukama od sto.- Ne zanima me!- rekla sam najglasnije sto sam mogla.- Nista me ne zanima! NJega nije zanimalo, pa ne zanima ni mene! - Izasla sam iz kafica ne znajuci tacno gdje da idem. London ne poznajem uopste, mozda je vrijeme da  ga konacnoo upoznam, a ujedno i razmislim o stvarima koje mi se dogadjaju.Sama.

Setam vec skoro tri sata i sigurna sam u svije stvari: sivi oblaci su prekrili do nedavno vedro nebo, i brzo ce pasti kisa.Druga stvar je: izgubila sam se.Takodje, odlucila sam da cu danas da saopstim rodireljima za mene i Tayler-a.Tako je najbolje. Takodje moram da odkazem vjencanicu,cvijece,salu i sve drugo sto sam narucila za vjencanje.Boze kako me ovo samo boli.Voljela bih da se ovo nikad nije desilo.Ili da bar ja nisam tako ponosna.Da mi ne smeta sve ono sto je Tay..ovaj Tayler rekao. Ili da smo, ako nista drugo ja i Tayler ostali drugovi.Sa jedne strane se uzasno osjecam sto sam rekla da nikad vise ne zelim da vidim Tayler-a, A sa druge strane osjecam se kao da me nije briga. Kao da me nije briga ni za koga i nizasta. Taj dio sebe pocinjem da mrzim. Zapravo, pocinjem da mrzim svaki dio sebe.I stvarno zelim da mi Tayler kaze kako me voli, i kako ja jesam savrsena i-i-i...Ne,ne, ne i ne. sta ja to radim? Ne mou da nastavim ovako.Stalno podsjecam sebe na Tayler-a i to koliko ga volim.Cucnula sam da bih zavezala pertlu, i tada je pocela kisa. Prvo polako, a onda sve brze i brze da nisam imala vremena da se sklonim Predpostavljam da cu do vremena kada se vratim kuci imati upalu pluca. Ipak sve to mogu da izdrzim. Sve dok ne pocne da grmi. Bojim se grmljavine jos od kada sam bila veoma mala. Ali uvijek je nekoo bio samnom kada bi pocelo da grmi. Dok sam bila mala to su biili moji roditelji, kasnije dok nisam imala momka to bi bile drugarice, a posljednjih nekoliko godina Tayler. Sa njim se nisam plasila stvarno nicega. Stvarno se nadam da nece poceti da grmi. -Darcy!- poznat glas  me je prekinuo u razmisljanju. Okrenula sam se i vijdela Harry-a i Danielle. - Sta ce te vi ovdje?- pitala sam iako mi je neopisivo drago sto su ovdje. - Trazili smo te svuda. Znamo da se ne snalazis po gradu, pa smo odlucili da te potrazimo. Darc, znam da si ljuta na nas oboje, jer smo se mjesali u tvoj zivot, i stvarno izvini. Nismo trebali da te nagovaramo da se vratis Tayler-u. Ne posle svega sto ti je rekao. A i znam da te je strah.. ovaj da ne volis kisu...- rekla je Danielle. - Izvinite vi. Stvarno nisam trebala onako da se derem na vas.- napravila sam pauzu pokusavajuci da smislim sta da kazem, i tada je pocelo da grmi. Vrisnula sam i potpuno nesvjesno, nasla sam se  u Harry-evom zagrljaju. - Darcy? Dali se ti to bojis grmljavine?- pitao me zbunjeno. Brzo sam se odmakla od njega. - Uh ne. Oo-ovaj da. Ne. Mozda.. Uhh izvinii.- - Nema veze. Samo sam malo zbunjen.- znam da je to nesto najglupje cega odrasla osoba moe da se boji, ali to nije njegova stvar. -Ovaj, mogli bi smo da  krenemo kuci.-zakljucila je Danielle. -Zasto? Ionako smo vec mokri.-rekao je Harry. -Upravu si Dani.Voljela bih da sledeci put kad pocne da grmi budem u kuci.-