Nisam smjela da se zaljubim u tebe

Sahrana

Osjetiti njegove usne na mojim je nesto za cim sam zudjela toliko dugo. I to je bilo magicnije nego sto sam zamisljala.
Usne su mu bile meke i neobicno tople i pomjerale su se u savrsenom ritmu sa mojim. Ruke je stavio na moje lice da bi lakse kontrolisao poljubac i uopste mi nije smetalo. Povremeno mi je grickao doljnu usnu. Desnom rukom mi je stavio pramen iza uha, ne prekodajuci poljubac. Nasmijala sam se kada sam osjetila da mu se ruke tresu. Stao je na trenutak. Gledao me je u oci, a na licu je imao najljepsi osmijeh koji sam ikada vidjela. Razmisljala sam sta da radim, sta da kazem, i sta smo mi sada, kada je on ponovo spustio svoje usne na moje. Srce mi je lupalo tako jako da mislim da je i on mogao da ga osjeti. Koljena su mi klecala i uhvatila sam ga oko struka zbog ravnoteze.
Prekinuo je poljubac kada nam je nestalo daha.
-Ja..izvini. Ne znam sta mi je bilo.- poceo je. -Harry, uredu je. Ja sam to zeljela. - dugo me je gledao sa osmijehom, a zatim sam pocela da se pitam da li je on to zelio? Sta ako nije? Ovo je pogresno, je li? Nije. Smiri se Darcy nista nije pogresno. Ovo treba da se desi. Zar ne? -Ovaj... Moram da.. Mislim... Idem. - rekla sam nespretno i otrcala.

Pobogu zasto?! Zasto li sam to uradila. Nije trebalo da pobjegnem! Pa to sam zeljela vise nego ista i na kraju ja sam ta koja ide?!
Bila sam i vise nego bjesna na sebe. Nisam vjerovala da sam tolika budala.

Koliko god ja zeljela da odlazem taj trenutak, on je ipak dosao.
Svi mi koji smo znali i voljeli Taylera, okupili smo se na skromnoj sahrani. Jer tako je on trazio. Jedno po jedno, prilazili smo njegovom kovcegu i govorili to posledje zbogom. Ono koje boli najvise.
Lagano sam prisla kovcegu. Nisam plakala. Obecala sam da necu. Bar ne do govora. Prosaputala sam "zbogom ljubavi" i odmakla se. Jer ono sto ja imam da mu kazem, ostace izmejdu mene i njega. Cak ni govor kojo cu odrzati za par sekundi ne sadrzi sve sto bih mu rekla.
- Taylera sam znala jos od kada sam bila jako mala. Druzili smo se jako dugo prije nego sto smo usli u bilo kakvu vezu. Sa njim sam provela mnogo dobrih i losih trenutaka. Tacno je da bih voljela da smo se vjencali i da mozemo da zivimo nase zauvijek. Voljela bih da je dobio priliku da bude otac. Jer to je zelio toliko mnogo. Zasluzio je da u zivotu ina sve. I da, nedostajace mi dok sam ziva.Ali to nije ono o cemu zelim da pricam. Znam da on nije racunao na to, kada je trazio da ja odrzim govor.
Uvijek mi je govorio da je sahrana nesto sto se odrzava za zive. Mozda zato sto je to procitao u omiljenoj knjizi, a mozda zato sto je to stvarno istina. Bilo kako bilo, sada cu vam reci sta je meni Tayler stvarno bio. - napravila sam pauzu da bih duboko udahnula i probala da progutam knedlu koja mi se stvarala u grlu. Zguzvala sam papir na kojem je bio govor. Ne zelim da iko zna sta tu pise.Pogledala sam u nebo a zatim nastavila.
-Bez obzira na to sto je bio jako privlacan, Tayler nije imao mnogo djevojaka. I znam da svi vi ocekujete da cu reci da je to zato sto ih je postovao, i jeste. Ali to je vecinom bilo zato sto je bio nespretan. - pokusala sam da se nasmijem iako su mi se suze formirale u ocima.
- Ipak, mene je pridobio tim nekim svojim sarmom koji je na neki cudan nacin pokazivao. Mogu da vam kazem da je ta ljubav koju sam osjecala prema njemu bila ogromna, i da cak ni to sto je pokusavao da me udalji od sebe, nije u potpunosti uspjelo da je umanji. I moram da kazem da mrzim sto ce dio te ljubavi morati da ode samnom. I zbog toga sto ne mogu da izdrzim da pricam o nasoj ljubavi, kao sto rekoh, pricacu vam o necem drugom. Jer znam da bi on tako htio. Ipak, moram da kazem da ne bih promjenila nista izmedju nas. Ni jedan trenutak koji smo proveli smijuci se ili placuci. Niti jedan jedini trenutak. A sve i da zelim, ne mogu. To je sudbina. I svi mi ovdje smo njene marionete koje ona moze maci iz predstave. Kad god to pozeli.
Samo, kazu da se dobre stvari prekidaju onda kada su najbolje, a Tayler je sa sigurnoscu bio jedna od najboljih stvari koja se meni desila.
Tayler nije bio sanjar. Bio je jako realan i to je bilo nesto sto mi je jako smetalo. Ali u trenutcima kada mi je bilo najteze, ipak me je ta realnost izvlacila. Tako i kada je znao da umire, trudio se da me pripremi na to. Sto me dovodi do sledece stvari, bio je nesebican. Davao je mnogovise nego sto mu se vracalo.
Zelim pred svima da kazem da je on za sigurno bio jedan od boljih ljudi koji su hodali ovim svijetom.
Zapravo on je bio moj svijet. I moje sunce. I moj mjesec. I sve zvijezde.
On je takodje bio neko ko mi je pomogao da shavtim sta osjecam i prema kome. On je bio moja prva ljubav. Ali postarao se da znam i ko je moja prava ljubav. I bez obzira na to sta se desi, mogu da kazem da smo mu svi bili ispred njega samog. Zato sto i kada je umirao, on je govorio nama sta da radimo.- pocela sam da placem. -A to je ono sto ce mi najvise nedostajati. Uvijek je znao tacno sta da radi. Razmislajo je pet koraka unaprijed i nista ga nikada nije iznenadilo. Cak ni ovo. Bicu sebicna i priznati da nemam pojma sta da radim bez njega. Ali, sigurna sam da nas sve odozgo gleda, i da vec pokusava da nam pomogne. Na sve te njegove posebne nacine.
Postoje razliciti nacini na koje mozemo da kazemo zbogom. A najgori su oni nikada receni i nikada objasnjeni. To si me ti naucio. I pitam se, posto si uspio da nam kazes zbogom, zasto onda toliko boli? -
To je bilo to. Onoliko koliko sam zeljela da drugi znaju. A on zna sta sam zeljela da zna. Sjela sam nazad pored njegove majke.
-Draga, to je bio divan govor.- rekla mi je kroz suze. Klimnula sam glavom u znak zahvalnosti. Da li ovako nesto uopste moze biti divno.

Preko puta mene bio je Harry. Pogledala sam u njega i on je plakao. Pokusavao je da se sabere, a zatim je izasao. I on ima govor?

-Kada me je Tayler pitao da odrzim govor, pitao sam ga zbog cega. Jer, ja nisam jedan od onih koji umiju da pisu srceparajuce govore. Ipak, on mi je rekao da je siguran da ja imam nesto da kazem. I bio je upravu. Nisam to znao do par noci prije, kada sam dosao kod njega. To vece mu je bio rodjendan i nakon sto su svi otisli, ostao sam jer me je zamolio da pricamo.
Rekao mi je:" Harry, ja sam svoj zivot zivio lijepo. Ne mogu da se zalim. Uz mene je bila zena koju sam volio i vise od svega sam se nadao da cu se ozenoti njome. Ali, dodju ti momenti u zivotu kada shvatis sta je pogresno a sta nije. A ja sam za nju bio pogresan. Ipak, ja sam njoj obecavao zauvijek iako ni sam nisam vjerovao u njega. Na to bi mi ona odgovarala, zauvijek je samo onoliko koliko zivimo. I na kraju, ispostavilo se, da sam ja taj koji je dobio zauvijek. I siguran sam da ako nocas umrem, umrijecu sretan jer sam sada siguran da ce i ona dobiti svoje zauvijek. Ne samnom, kao sto sam zamisljao, ali sa nekim ko je voli i vise od mene. "

Nakon zavrsene sahrane, htjela sam da krenem kuci. Takodje sam htjela da molim Harrya da ne ode. Ali nisam znala sta da kazem. Onako sam pobjegla. Bez ikakvog objasnjenja.
Moram da odem. Moram da mu objansim. Samo gdje da odem?
Gdje da trazim nekoga ko ide? Na aerodromu.

Zao nam je sto vam moramo reci da je ovo predzadnji dio nase price. Kada smo je pocele, nismo mislile da ce je ovoliko ljudi citati, pa smo odlucile da bude kraca. :) U zadnjem dijelu, dobicete vise informacija o nekim novim projektima ali i o ovoj prici :)
xx