Nisam smjela da se zaljubim u tebe

Novi pocetak

Kada sam prvi put upoznala Harrya,nisam ni sanjala da bih mogla da se zaljubim u njega.Mislila sam da je on jedan jako razmazen momak koji uopste ne postuje djevojke. Nervirao me je samo svojom pojavim. A sada?
Sada bih dala sve da stignem na aerodrom i spijecim da ode. Ne zelim da ide. Hocu da je ovdje. Sa mnom. 
Razmisljam sta bih mogla da mu kazem, jer volim te sigurno nece biti dovoljno. Ne nakon sto sam pobjegla kada me poljubio. Vec mi nedostaju njeove usne i ne mogu da zamislim svijet u kojem ne dobijem da ih ljubim. Sada, kada vec znam  kakav je to osjecaj.
Taksi u kojem sam cini mi se vec pola sata, ide sve sporije i sporije, i znam da necu stici na vrijeme. Otici ce i vise ga nikada necu vidjeti. I samo tako, sve moje zelje i nade, odletjece sa njim.
- Zurite li gospodjice?- pitao je vozac. Samo da zaustavim ljubav svog zivota.
- Da, zapravo zurim..-odgovorila sam.
- Pa zasto niste rekli? Pozurio bih malo.. Cekate li nekoga ili putujete?- nastavljao je da me ispituje dok je ubacivao u brzinu.
-Umm..Moglo bi se reci da cekam nekoga..- 
- A da li je to decko ili mozda neki clan porodice?- postajalo mi je neprijatno. Zasto bi on morao da zna koga ja cekam? Uostalom, ni sama ne znam sta smo ja i Harry...
- Ovaj, prijatelj..Valjda..- rekla sam nespretno.
-Oh, danasnja omladina i njihova shvatanja zivota. U moje vrijeme, ako poljubis djevojku, ona je tvoja i mozete da radite sta god zelite. A znam po mojoj djeci, izadju na sastanak vise puta se poljube, i idalje nisu u vezi.. Stvarno to ne razumijem.-
- Ne razumijemo ni mi. Ali sada je takvo vrijeme. Ne pitamo se mi tu mnogo.-
- Djevojko, ako ga volis, bolje bi ti bilo da mu kazes. Ne zelis da zalis za njim cijelog svog zivota.- Gdje si bio da mi to kazes ranije??
- Znam. Zato i idem na aerodrom.- objasnila sam.
-Pobogu, zasto mi to nisi rekla?! Mozes zakasniti i propustiti priliku svog zivota!- povisio je glas i ubrzao.
- Mislila sam da jos ima vremena. Ali prema internetu ostalo mi je jos par minuta do zadnjeg leta za LA.- rekla sam zabrinuto.
- Nije to nista strasno. I ako ne stignes. Mozes da odes kod njega u LA.-
- Da. Kada bih znala gdje je u LA-u. Nije to mali grad.- zakljucila sam.
- Nista ne preveliko za pravu ljubav. Zapamti to. I stigli smo.- rekao je. Zavukla sam ruku u dzep u potrazi za novcem.
-Sta to radis? Idi, zakasnies! Nisi valjda namjeravala da mi platis?! Idi, pobjeci ce ti!- pozurivao me je.
-Hvala Vam.- Nasmijala sam se i izasla iz kola. Utrcala sam u zgradu i nadala se da cu vijdeti kovrzavog momka.
Na moje zaprepacenje, ovdje je toliko ljudi da nisam sigurna da li cu naci gdje se ide prema avionu za La. Okretala sam se pored ulaza u nai da cu naci tablu na kojoj su ispisani letovi. 
Na moje olaksanje, nasla sam je. I ostalo mi je nesto manje od petnaest minuta. Harry, gjde si pobogu?? Okrecem se oko sebe,trcim po aedromu ko neki manijak,samo da bih nasla njega. Ne znam hocu li uopste i uspjeti ali pokusavam. Moram da ga natjeram da ne ode.Treba mi. Uzasno.Ne zelim da ode. Pitam se da li cu uopste i uspjeti daga zaustavim. Nisam nigdje mogla da ga nadjem. Prisla sam zeni za salterom i pitala.                                                                                                                     -Izvinite,gdje su putnici za Los Angeles?-Pitala sam  pokusavajuci da uhvatim malo vazduha.             -Los Angeles...Aha,putnici su vec u avionu-Rekla je. U tom trenu mi je sve bilo jasno. To je to. To je izgleda nas kraj..rekla sam u sebi i zazmurila. Suze su pocele da se slivaju niz moje lice..Kako sam samo glupa! 
Izasla sam iz zgrade i nisam iala zelju da se vratim kuci. Uostalom sta bih radila tamo? Razmisljala o tome koliko je moj zivot los i koliko ne zelim da ga zivim.
Sa bolom u grudima, gledala sam avion kako polece. Mozda to nije bio avion za LA, ali ipak je boljelo kao da jeste. Zeljela sam da imam neku moc da vratim vrijeme i zaustavim ga, ali nemam.
Ironicno je to sto smo se upoznali na aerodromu i nasa prica takodje prestaje na aerodromu.

Svo ovo vrijeme, pokusavala sam da poricem cinjenicu da sam zaljubljena u Harrya, zato sto sam osjecala kao da mi je to zabranjeno. On je ipak bio Taylerov najbolji prijatelj. Da sam samo znala da ce sve ispasti ovako. Toliko zelim da sretnem harrya. toliko zelim da mi kaze da nije mogao da ode, i da me voli, i da zna da i ja njega volim. Ali ovo nije ljubavno film. Ovo je moja uzasna stvarnost i to mrzim.

Prolazila sam pored zgrade u kojoj zivi Danielle. Ja i ona nismo prcale mjesecima. Ali ja sam njoj sve oprostila kada mi je Tayler objasnio sta se desavalo.Vise puta mi je poslala poruku da vidi kako sam, ali nismo pricale.Bas kada sam razmisljala o njoj, niodkuda se pojavila ispred mene. Da je bar to slucaj sa Harryem.
-Darcy. Nemoj da ides, molim te. Moram da ti objansim neke stvari.. Ubija me ovo sto ne pricamo. Jednom sam te izgubila i ne mogu da dozvolim da te izgubim ponovo.- pocela je.
-Dani,sve znam. ne moras nista da mi objasnjavas. I mislim da sam ja ta koja treba da se izvinjava.- tiho sam rekla. 
Brzo me je zagrlila.
-Ne trebas. ne izvinjavaj se ni za sta. Zaboravimo sve to. Molim te. Hajde da pocnemo iz pocetka, onako kako je trebalo kada smo se ponovo srele.- sada smo obje plakale.
-Hoces li do mene, na kafu?-pitala je kada smo prestale da se grlimo.
-Izvini, ali ne mogu. harry je upravo otisao za LA, a ja nisam stigla da mu kazem sta osjeam..-objasnila sam.
-Znam Tayler mi je rako da se volite. Zao mi je Darcy. Ali ako je sudjeno, bicete zajedno. -

Usla sam u lift zgrade u kojoj zivim. Gledala sam svoj odraz u velikom ogledalu. Kosa svezana u visoki rep, oci crvene od plakanja koje je postalo neizbjezan detalj mojih dana. Usne su mi ispucale, koza mi je blijedja nego incae. Harry, pogledaj sta si mi uradio. 
Sigurno, to nije samo njegova krivica, ali Tayler nije mogao da bira svoju sudbinu, a Harry jeste. I odlucio je da me ostavi. Ali to je samo moja krivica! Da sam bar ostala kada me je poljubio.. Eh, da sam...

Prisla sam mojim vratima i pokusala da ih otkjucam. Ali ruke su mi se toliko tresle da nisam mogla da potrefim bravu. Pocela sam da se nerviram kada me je dobro poznati muski glas prekinuo.
-Mozda bih mogao ja da pokusam.- njegoa ruka je prisla mojoj i mogla sam da mu osjetim parfem. Ako sanjam, ne zelim da se budim. Nikada.
-Harry! Tu si!- vrisnula sam i zagrlila ga. Moje ruke su odmah poletjele prema njegovim kovrdzama.
-Tu sam.-Poljubio me je u glavu.
-Znas, svo vrijeme sam imao osjecaj kao da sam zaboravio nesto jako vazno. I konacno sam se sjetio. zelis li da znas sta sam zaboravio?- pitao me je pustajuci me iz zagrljaja.
-Da.-rekla sam tiho.
-Da ti kazem da te volim, i da znam da te sve ovo prestravljuje, ali obecavam ti da cu biti tu i da cemo kroz sve ovo proci zajedno.- nisam bila sigurna da li ovo stvarno cujem. Nisam vjerovala da je sve ovo moguce.
-Volim i ja tebe.- rekla sam kroz osmijeh. Tek kada sam ponovo osjetila njegove usne na mojima, znala sam da je ovo stvarnost, znala sam da ne sanjam.
-Znas, Tayler mi je rakao da volis Rimini, i bas se desilo da imam dvije karte. Pa sam se pitao, da li bi me ucinila najsrecnijim covjekom tako sto bi krenula samnom?- smijao se drzeci karte u lijevoj ruci dok je desnu drzao na mom licu. Moj osmijeh je sve vise rastao.
-Nisam smjela da se zaljubim u tebe, ali kad vec jesam, sta da se radi.- slegnula sam ramenima i poljubila ga.
Mislila sam da je danas nas kraj, ali izgleda da je ovo samo pocetak.