Nisam smjela da se zaljubim u tebe

"Prestani da me ignorises!"

Vise od svega bih zeljela da sam se ovog jutra probudila sa nekom uzasnom glavoboljom, ili jos bolje amnezijom kako bi sve zaboravila.Kako bih zaboravila sve ovo sa Taylerom i sve o Harryu.Pitam se,pomalo sebicno jer mislim samo na sebe,sta bi se desilo da uopste nisam upoznala Taylera. Sebicna sam jer on umire a ja mislim kakav bi moj zivot bio da nisam njega upoznala. Stvarno bih voljela da zaboravim dan kada me neko zamalo silovao u klubu a on me optuzio da ga varam sa njegovim najboljim drugom, voljela bih da mogu da zaboravim sve uvrede koje mi je rekao sledeceg dana. A najveca ironija u svemu je to sto sada on zeli da nas dvoje budemo srecni zajedno.Pitam se,da li i Harry osjeca sve ovo kao i ja? Vjerovatno ne, jer ne zeli ni da prica sa mnom, ni da me vidi. "Jer ignorise te Darcy, sjecas se?" Rekla sam sebi. Kao i do sada i ovog jutra sam se spremala da odem u bolnicu do Taylera. Poslednjih dana njegovo stanje se pogorsalo i doktori sve cine kako bi bar malo uzivao u poslednjim danima svog zivota. Ali Tayler podjednako uziva sada kao i ranije. Nista se nije promijenilo. On za sebe misli da je i dalje onaj moj isti Tay. A sta ja mislim? Ne mislim nista. Ja nemam svoje misljenje i cini mi se da ga nikada vise necu imati. Naravno kako to uvjek ide , niko od njegovih “prijatelja” se nije pojavio da ga posjeti. Valjda je istina ono da svi odu kada su najpotrebniji. Usla sam u bolnicu i u cekaonici zatekla uobicajeni prizor ,prizor koji sam gledala svakog jutra do sada. Taylerova majka sjedi i nijemo gleda u zid ispred sobe u kojoj se nalazi njen bolesni sin. Tayov otac sjedi pored nje i drzi je za ruku.Znaju da sta god se dogodi bar imaju jedno drugo. Vole se i spremni su prihvatili sudbinu koja je zatekla njihovog sina. Ponekad se pitam kako prosto ne puknu. Ja jesam. Vrata iza mene su se otvorila i Harry je stao iza mene. Sta sad Darcy? Prosao je pored mene kao da smo neki stranci. Kao da me nikad nije vidjeo. A to boli? Nekad smo pricali i smijali se. To boli jer ne znam razlog njegovog cutanja i ignorisanja. Voljela bih da znam sta sam to uradila i bar da se izvinim ako sam kriva. Stvarno bih voljela da me pita kako sam jer mi sada,vise nego ikada treba njegova paznja. Treba mi kao prijatelj,samo da znam da me se i dalje sjeca,da mi se javi da popricamo… Ne zelim da prodjemo jedno kraj drugog kao stranci,sada kada sam napokon priznala sebi da sam zaljubljena u njega. - Harry,mozemo li da pricamo? - Napokon sam izustila. Trebalo mi je dosta hrabrosti da mu se obratim. 
-Umm...Nemam vremena sad.. - Rekao je i otisao da se pozdravi sa Taylerovim roditeljima. Nema vremena za razgovor jer mora da se pozdravi sa Taylerovim rodoteljima? Ma divno. Sada bar znam da mu se ne svidjam. I da sve one price mog tate,Taylera i ostalih ljudi nisu tacne. Jer da jesu bar bi pricao sa mnom. Bar bi zelio da ima neki kontakt sa mnom zar ne? Valjda.. Prisla sam Taylerovoj sobi i usla jer zeljela sam da pricam sa njim. Spavao je kada sam usla pa sam samo tiho sjela na stolicu do njegovog kreveta. Svakog dana ista stvar, svakog dana ista slika. Cekam da se probudi i da pricamo. Drago mi je sto spava dugo, jer mu to pomaze ali trenutno jedino sa njim mogu da pricam. Polako je otvorio jedno pa zatim i drugo oko pa me vidjeo. Nasmijao se i okrenuo ka meni. -Jesi dobro spavao?- pitala sam i ne shvatajuci koliko to glupo zvuci. -Um da valjda... Kako si ti?- pitao je. Uvijek sam se divila njegovoj sposobnosti da i pored svi svoji problema on brine za drue, ali znala sam da mu treba neko odvracanje paznje od stvari koje se doadjaju. -Pa s obzirom da me Harry ignorise, okej sam.—Zasto bi tebe neko ignorisao? Posebno on?- pitao je iznenadjeno, mislim ranije me je i on ignorisao dok jos nismo bili zajedno, pa mu valjda nebi bilo cudno zastot o Harry radi.- Ne znam stvarno ali jedno je sigurno, a to je da te je lagao kada je rekao da mu se svidjam.- —Ne nije. Darc,znam ga on se nikad ne bi salio sa takvim stvarima,ti nisi igracka pa da se neko igra sa tvojim osjecanjima i on to zna i postuje. Odrastao je sa majkom i sestrom i ako nista zna da postuje zene. I ne mogu da ti opisem koliko mu je bilo tesko da ilazi sa Kendall onda kada sam mu ja to rekao. Ali znao je da je ona to trazila, i pristao je. Darcy on te ne laze.-rekao je. -Pa zasto me ignorise?- upitala sam ljuto,gotovo iznervirano jer zelim da znam,zasluzujem da znam. Zapravo zasluzujem li?- Ne znam Darcy stvarno. Kada dolazi ovdje , ne zeli da me opterecuje i onda pricamo o glupostima. Ako hoces pomenucu te danas da vidim sta ce reci..- —Umm..ovaj, vazi.. MOze.-rekla sam i poljubila ga u obraz.Nismo jos dugo pricali. Lako ga je umoriti a znala sam da i njegovi roditelji zele da ga vide. Znala sam da bi i Harry,Niall,Louis,Zayn i Liam vjeroatno zeljeli isto..

-Vidimo se Darc..- -Cao, Tay.- Svaki put kada izadjem iz njegove sobe molim Boga da to nije poslednji put put da ga vidim. Svaki put kada se nsmije molim Boga da to nije poslednji put da se nasmijao. Ali nikako ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ce poslednji put doci. Da je sve blize i blize. I da ce, dok samo trepnem, Tayler otici. Zauvijek.  

Izasla sam iz njegove sobe i mahnula Taylerovim roditeljima koji su mi se ljubazno osmjehnuli. Pitam se kako uspjevaju da se smiju.. Ne znam kako je to kad znas da ti sin umire, ali sigurno znam da je gore nego ovo sto ja osjecam. A ja osjcam neopisivu bol.
Sto se tice Harrya, on se samo pravio da me ne vidi,pravio se da gleda u svoj telefon, i ne mogu a da me to ne zaboli. Koliko god ja puta ovo ponovila i dalje mi nece biti dosta,napominjacu sebe na to da mi se on svidja i da njega volim. Napominjacu sebe da se nisam smjela zaljubiti u njega. Ali sada je i onako kasno… 

Odkljucala sam vrata Selenine i Zaynove kuce i pazljivo otvorila vrata. Nisam zeljela da pravim buku, u slucaju da neko spava. Namirnice koje sam predhodno kupila, stvaila sam na sank i otisla da se presvucem. Tata je bio u gostinjskoj sobi i nisam zeljela da ulazim tamo. Ili cu plakati ja ili ce plakati on. Takvi su nam razgovori  u poslednje vrieme.

Nakon sto sam se presvukla, raspakovala sam namirnice koje sam donijela i kao i obicno pogledala oglase u novinama. Ipak ne mogu da zivim ovdje do kraja zivota? Zaokruzila sam par stanova koji su mi se cinili ne mnogo skupim, ali pristojnim za zivot. Sto se tice mog posla, ne zovu me mnogo Tek za sitne intervjue, iu stalnom sam strahu da cu dobiti otkaz. A zasto i nebih? Moj zadnji veliki intervju vjerovatno nije bio zanimljiv ni meni samoj..
nakon sto sam ocistila kuhinju, raspremila dnevnu i svoju sobu i zavrsila sve sto je moglo da se zavrsi, odlucila sam da prosetam. Sta je najgore sto bi moglo da mi se desi? Da upoznam nekog novog? Razmisljala sam da zovnem Danielle, ali idalje nisam sigurna kako se osjecam zbog toga sto me je lagala.
Nije bas zanimljivo setati, kada u cijelom gradu vi znate samo pet ulica. Pitam se gdje je Harry? Volljela bih da ga nazovem, ali svaki predhodni out koji bih ga zala, prebacio bi me na govornu postu. Do sada ima sigurno sto poruka, samo od mene. Pa onda mu sigurno nece smetati ni sto i jedna. Uzela sam telefon i ukucala sada vec jako dobro poznat broj.Dok sam ga kucala jedino o cemu sam mogla da razmisljam je molim te prestani da me ignorises.. I ovoga puta, na moje iznenadjenje, umjesto govorne poste, cula sam njegov  grub glas. -Halo?-