Nisam smjela da se zaljubim u tebe

Nadala sam se da ovo nije stvarnost

Bez obzira na to sa kim razgovaram, svi mi oni kazu da se prvi javlja kuskarac. Da, ta staromodna stvar koja,po mom mosljenju nema nikakve veze sa stvarnoscu. Ipak, ima i onih koji mi govore da se prvi javlja onaj kome je vise stalo. Ja ne zelim da budem ta osoba. Ne zelim da on misli da moze da me vrti oko malog prsta. Ali moze. Moze on a mogli su i svi drugi. Jer ja sam uvijek bila onaj kome je vise stalo. Ipak, da je Harryu uopste stalo, sigurna sam da bi on uradio nesto. Ali izgleda da ne radi nista. Oh, mrzim ga onoliko koliko ga volim, Previse.

Novo jutro,nova nadanja. Ne znam bas cemu ja to imam da se nadam. Moj zivot je u haosu i jedva sastavljam kraj sa krajem. Proslost mi je pokazala da nema nikakve svrhe nadati se. Sve cemu sam se nadala nestalo je, ali ja se ipak nadam. Ali tu je Tayler. Osjecam se kao da mu je potrebna moja nada.
Tayler. Trebalo mi je da pokupim svu snagu koja je ostala u meni i da krenem kod njega danas. Moram da mu objasnim sve. I da mu se izvinim.
Obavila sam sve kao i obicno. Svratila sam po mandarine, uzela jos par stvari u znak izvinjenja i krenula prema bolnici. Ne znam sta da ocekujem. Ima sva prava da se ljuti na mene. Da me ni ne pogleda, ali ne mogu da ne budem sebicna i da ne zelim da mi oprosti. Jedino sto me je cinilo srecnom bila je cinjenica da je pismo tu. Kod mene.
U bolnici sam zatekla Taylerove roditelje kako pricaju sa Harryem. Svi su imali zabrinute poglede i znala sam da nesto nije uredu. Javila sam se Taylerovim roditeljima i uputila neki cudan osmijeh Harryu.
Kada sam usla u Taylerovu sobu, on je bio nasmijan. Zayn je bio sa njim i bila sam toliko zahvalna sto je uspio da ga nasmije. Nakon sto me ej vidio d aukazim Zayn je ustao i izasao. Ostali smo samo ja i Tayler.
-Tay..- krenula sam ali me je prekinuo. -Prije svega, zelim da ti se izvinim. Nisi zasluzila ono sto sam ti juce priredio. - -Tayler,uredu je. Razumijem te. I ja bih isto reagovala. Ali zelim da ti kazem da sam nasla pismo. I da mi je beskrajno zao sto sam ga izgubila- osmijeh se pojavio na njegovom licu i resirio je ruke zeleci da me zagrli. Spustila sam kesu sa namirnicama na njegov nocni ormaric i zagrlila ga. Sve je bilo tako lijepo.

Danas je Taylerov rodjendan. Svi smo se dogovorili da mu priredimo iznenadjenje, zato nas evo, u dvoristu bolnice. Cekamo d aga njegovi roditelji izvedu u setnju. Svi smo tu. Zayn,Selena,Danielle,Liam,Niall,Barbara,Louis,Eleanor i jos mnogi Taylerovi drugovi. Svi imamo poklone u rukama, Niall drzi tortu,Louis konfete. Kada smo ih vidjeli da prilaze, poceli smo da pjevamo rodjendansku pjesmu, i osmijeh na njegovom licu bio je neopisiv. Uprkos tome sto nije mogao da se pomjeri bez milion stvarcica koje su mu omogucavale disanje. On je idalje bio srecan.
Bio je to jedan od boljih dana koje o proveli sabTaylerom. Nije prestajao da se smije, a to je ono najvaznije. Prije nego sto sam otisla,zagrlio me je. -Darcy,zel da znas, da bez obzira na to sta se desi, ja cu zvijek oaziti na tebe. Odozgo-

Bila je to mirna noc. Na Tvu su pustali neki ljubavni film koji sam do tada gledala milion puta. a ja sam bila zamotana u moje najtoplije cebe i jela sam neki kolac. Osjecala sam se neobicno dobro, kao da nemam briga na svijetu.
Negdje pred kraj filma mi je zazvonio telefon. Nisam ni pomislila da se to moze desiti. Da je to taj poziv. Ali bio je. Dobro se sjecam svega. Piskavi glas doktorke koja govori da joj je strasno zao ali da je to moralo da se desi. Sjecam se da mi je odmah ispao telefon. Pala sam na koljena i vristala. Vristala sam iz sveg glasa. Suze su mi lile kao nikada do tada. U mislima mi je bio njegov lik. Prisjecala sam se onog dana kada je Niall bio kod njega u bolnici i kada sam sebi obecala da cu ga tako pamtiti. Prisjecala sam se njegovog divnog osmijeha i to me ubijalo. Prisjecala sam se i danasnjeg dana. Njegovog rodjendana. Bio je srecan. Prisjecala sam se i njegovih poslednjih rijeci upucenih meni. Udarala sam se rukama po grudima i nisam mogla da udahnem dovoljno vazduha. Vristala sam i vristala dok zaista nisam ostala bez glasa. Kada me je grlo boljelo toliko da nisam mogla da progovorim i kada me je glava dovoljno zaboljela da nisma mogla ni da razmisljam. Zaspala sam. Spustila sam glavu na tepih i sklopila oci nadajuci se da ovo nije stvarnost.