Nisam smjela da se zaljubim u tebe

Just another false alarm..

-Halo?- ponovio je jos jednom. NJegov glas je izazivao nekakvu buru osjecanja u meni koju nisam bila u stanju da objasnim ni samoj sebi. Nisam znala sta da mu kazem nisam znala ni zasto sam ga zvala. Jedino sto sam znala je da mi treba.-Darcy, znam da si ti. Je li sve uredu?- pitao je ali je zvucao kao da mu je svejendo. -harry, zasto me ignorises? Trebas mi, sad i zauvijek, bar kao prijatelj. I nije sve uredu. Nije, ne znam sta sam uradila a ti me ignorises, ne mozes tako. Nemoj, nemoj molim te, trebas mi.- govorila sam mu dok su mi suze lile niz obraze.Cekala sam da kaze nesto. Bilo sta. Ali na moju zalost ono sto sam cula nije bilo ono sto sam zeljela. -Izvini- rekao mi je i samo tako prekinuo. 
Ne znam sta sam ocekivala? Zasto bi on uopste pricao samnom?On ili bilo ko drugi. Tayler umire, Danielle i ja vise se uopste ne cujemo, moji roditelji zive hiljadama kilometara odavde. Osjecam se kao da sam sama na svijetu. Osjecam se kao da sam izgubila sve ljude koje sam voljela.

Setam gradom,sama,sa suzama koje mi neprestalno liju niz obraze. U posledmke vrijeme moj zivot se sveo samo na plakanje. Suze zbog Taylera,suze zbog Harrya, suze zbog mene. A najgore od svega je sto sam zaboravila ko sam zapravo.
Bila sam toliko zamisljena da nisam shvatila da sam dosla ispred zgrade koja nosi toliko uspomena. Zgrade u kojoj je Taylerov stan. sjecam se kada sam prvi put dosla ovdje. Sjecam se da sam zajedno sa Taylerom usla i da sam bila srecna. Takodje se sjecam da sam posle svadje sa Taylerom, odadve izasla sama. Ja i moji koferi. Sjecam se svega i to me ubija.
Gledam svoj lik u staklu na vratima zgrade. Ne mogu da se prepoznam. Osoba koju vidim ima oci crvene od plakanja, blijedo lice i oci koje vise nemaju boju. Totalno sive i bezdusne. Gledam osobu koja se mijenjala po postupcima drugih ljudi. Osobu koja nikada nije bila dovoljno dobra, pa s etrudila da bude bolja. Osobu koja je na tom putu da postane neko drugi izgubila i ono sto je nekada bila.

Nakon mnogo razmisljanja, jdino sto sam zeljela je da se vratim kuci i napravim sebi toplu kupku. Jer nekako sam sebe ubjedila da ovaj dan ne moze biti gori. O moj Boze koliko sam samo pogrijesila.

U trenutku kada sam razmisljala kako zelim da je Harry samnom, vidjelasa ga. nazalost nije to bilo kao nesto sto bih ja zamisljala, nije mi prisao i zagrlio me. Nije mi rekao da me voli. Bio je sa Kendall i odbijao je da me pogleda. tada mi je sve postalo jasno. NJegovo ponasanje,ignorisanj, sve.Sre i se cijepalo na dva dijela. Njen pogled se zaustavio na meni. Odmjerila me je od glave do pete i izgledala je kao da je samo cekala da se raspadnem. Imala je ogroman osmijeh na licu i zaista mi je bilo muka da je gledam. Ne samo iz ljubomore, vec zato sto je odvratna. -Oh Boze, Darcy, zasto tako izgledas??- sprdala se samnom. Ne krivim je. i ja bih se sprdala nekome ko izgleda kao ja. Na kraju krajeva, ona me je bar gledala Cijelo vrijeme Harry me je izbjegavao. U isto vrijeme smo bili toliko blizu i toliko daleko. Da li me je to boljelo? I vise nego sto bi neko mogao da zamisli. -Cao i tebi Kendall.- -Sta ti se desilo?- insistirala je na odgovoru.  Zeljela je da me slomi i da dokaze sebi i Harryu da je bolja i ljepsa od mene. To je nesto sto joj nisam mogla dozvoliti.
Nakon duze pauze shvatila je da joj necu odgovoriti na pitanje. -Pa, kako je tayler?- Nisam sigurna da li je glupa ili bezobrazna. kako moze da pita kako je covijek koji ima rak? -Cudi me da nisi otisla da ga vidis..- -Nisam imala vremena, znas posao, revije, pa sad i moj momak.- -Imas momka?- pitala sam gledajuci u Hartya. Da li je to on?  Idalje je izbjegavao da me pogleda, pa mozda i jeste. -Pa da..Nego Harry moramo da krenemo, zakasnicemo.- i tek tako ga je odvukla od mene. ko se to moze tako reci zato sto me on nije ni pogledao..
On me ubija a ja mu to dopustam.

Kada sam nakon sto je voda postala hladna izasla iz kade, zazvonio mi je teleon. Potajno sam se nadala da je Harry. Da zeli da mi se izvini ili nesto tako.
Bila je to Taylerova majka. Znala sam da nije nista dobro.- Halo?- -Duso, izvini ako sam te prekinula u necemu, ali tayleru je naglo pozlilo. O-odveli su ga u salu da pokusavaju da ga stabilizuju.- plakala je. -Dolazim odmah.- rekla sam i istrcala iz kuce.

Na putu do bolnice jedino o cemu sam mogla da razmisljam bilo je da li je ovo kralj? Ne moze biti. Mi trebamo Taylera. Svi mi.Uletjela sam u bolnicu i vidjela Harrya u hodniku. -Gdje je on?- I naravno da me je ignorisao. -DAJ HARRY ON UMIRE! Mozes da me ignorises sjutra i dan posle toga, i dan posle toga i do kraja zivota ali sada nismo bitni mi!- Oci su mi se punile suzama. -Ja, ja mislim da on umire. Stanje mu se pogorsalo..Njegovi roditelji su tamo..- rekao jee konacno. -Ne! Ne! Ne! On ne moze da umre! Njegov zivot ne smije da se zavrsi. Ne jos! Nije...- Prekinula sam da pricam kada me je Harry zagrlio. Plakala sam ali sam se osjecala sigurnoom u njegovom zagrljaju. -Nece umrijeti. On je Tayler. Izdrzace on jos! - poljubio me je u glavu, a to me je toliko smirilo. -On mora da bude dobro Harry.- -Bice. Bice- Neko vrijeme smo cutali a ja sam, naslonjena na njegove grudi slusala otkucaje njegovog srca. Niakada nisam mislila da bi me to moglo ovako smiriti.-Sta ce biti ako umre?- usudila sam se da pitam nakon nekog vremena.- Ne zelim da zamisljam svijet u kome nema mog najboljeg prijatelja.- Ni ja ne zelim da zamisljam svijet bez Taylera. Svijet bez moje prve ljubavi.Bolinme sama pomisao na to da ga jednog dana nee biti.

Dugo smo cekali da nam kazu bilo sta.Nismo znali nista osim da ni ja ni Harry nismo spremni da saznamo kako izgleda svijet bez Taylera.
Nakon nekog vremena iz operacione sale izasla je malo starija zena sa dugom crnom kosom. -da li vi cekate vijesti o Tayleru?- Klimnuli smo glavom. -Onda imam jendu dobru i nazalost jendu losu vijest.-nakasljala se.- Dobra je, dakle, uspjeli smo da ga spasimo..- osjetila sam veliku tezinu koja je bila podignuta sa mojih ledja. - A losa je, da mu nije ostalo mnogo. U poslednje vrijeme mu je jako lose i previse brzo se umara. U najboljem slucaju, ostalo mu je..jos mjesec dana zivota. Takodje, mozda cemo u jendom trenutku morati da ga stavimo na aparate. Bojimo se da mozda nece biti u stanju da dise samostalno.- sve ovo sam znala i ranije, ali iz nekog razloga, boljelo me je kao da cujem prvi put. -Hvala Vam.- Harry je nekako uspio da kazze. Sta sad? Okrenula sam se prema Harryu u nadi da ce mi reci neku utjesnu rijec. Ali on je izgledao kao da mu je ta rijec potrebnija vise nego meni. Grizao je unutrasnjost usne i zadrzavao suze. Histericno je vukao svoju kosu koja mu je sada dosezala do ramena. -Harry..- njegovo ime skliznulo je sa mojih usana kao da je uvijek trebalo da bude tu. Podigao je pogled ka meni i kunem se da je izgledao kao da me moli da mu kazem nesto utjesno pa makar to bila i laz. -Bice sve uredu.- rekla sam kroz suze i zagrlila ga. Prolazila sam rukom kroz njegovu  kosu u nadi da cu ga bar malo smiriti. Dugo smo tako stajali. I stajali bi jos duze da nam Taylerova majka nije rekla da nas je Tayler zamolio da udejmo. -Rekao nam je da vas zamolim da udjete. Valjda da se oprosti.- plakala je.