Pobjeda ljubavi

39

Danas idem domaa!!!! Hm doma? Nemam ga.
Vjerovatno cu k Mariu dok si neki stan ne nađem. Ne zelim se vracati u onaj stan.
Doktor je obavio vizitu i rekao je da je sve super, samo se moram cuvati. To cu i uciniti. Jos dva mjeseca i drzat cu svoju bebicu u rukama.

Mario jos nije dosao. Tek u 10:00 mogu doma, a sada je 09:15. Izdrzat cu jos malo. Spremna cekam. Obukla sam trenirku i patike te svezala kosu u visoki rep. Nikako da mi prođu ove minute.
Zvoni mi mobitel. Marko me zove.

Ja: Halo?

Marko: Bok! Kako si?

Ja: Super. Spremam se doma

Marko: Rekao mi je Mario.

Ja: Sta ti radis?

Marko: Idem u zracnu luku.

Ja: Zasto?

Marko: Pa u klub

Ja: A Mario?

Marko: On je odustao odnosno odgodio. Doci ce za dva tjedna.

Ja: Pa sta mu je trener rekao?

Marko: Bio je malo ljut s pocetka, ali mu je Mario rekao o cemu se radi onda je trener rekao da je sve oke.

Ja:  On zbog mene odgađa obaveze u klubu??

Marko: Ella, on te voli. On bi zbog tebe i odustao od nogometa

Ja: Nikada ga to ne bih trazila

Marko: Znam, ali to je dokaz koliko te voli.

Ja: Ah...nije sve bajno. Uvijek bi nam nesto sprijecilo srecu. Bolje da ni ne pocinjemo.

Marko: Dobro razmisli.

Ja: Budem

Marko: Ajde idem u avion. Bok

Ja: Bok, cuvaj se

Prekinula sam i odlozila mobitel. Malo sam razmisljala o tome sto mi je Marko rekao. Toliko je bilo stvari za i protiv Mariove i moje veze da ne znam vise ni sama. Volim ga, naravno, ali nisam sigurna da mozemo imati miran zivot. 

Mario je dosao po mene. Uzeli smo papire koje smo trebali i krenuli prema izlazu.

Mario: Ella moram ti nesto reci da se ne iznenadis

Ja: Sto?

Mario: Novinari znaju za tebe. Ne znam kako su saznali, ali jucer su mene iznenadili kada sam isao kuci.

Ja: A kad tad bi saznali. Nisam bas iznenađena.

Mario: Oke, vjerovatno ce sada bitu vani.

Ja: Spremna sam na to

Mario: Dobro onda idemo.

Izasli smo. Automobil nas je cekao. Pokusala sam sto brze doci do njega, ali bilo je stvarno puno novinara. Imali su razna pitanja, svasta su nagađali, sve je blijestalo od bliceva...... Napokon smo Mario i ja usli u automobil i krenuli.

Mario: Dobro si?

Ja: Jesam. Nego tvoja mama je bila kod mene.

Mario: Stvarno? Bila je onda u bolnici dok si bila na intezivnoj.

Ja: A lijepo od nje. Ispricala mi se.

Mario: I?

Ja: A rekla sam da ne mogu  odmah prihvatiti ispriku, ali cu razmisliti

Mario: Tvoja odluka

Jos smo razgovarali o opcenitim stvarima i dosli smo do stana. Usli smo u stan. Naravno, ja sam imala drugu sobu. Mario je uspio srediti da bude dostupna jos jedna soba u stanu. Nakon sto sam si poslozila neke stvari otisla sam do dnevnog boravka gdje je bio Mario.

Ja: Zasto nisi otisao u Italiju?

Mario: Pa nisam te mogao ostaviti.

Ja: Dobro sam

Mario: Idem za dva tjedna

Ja: A oke.

Mario: Sta nije ti drago sto ces jos dva tjedna tu biti samnom?

Ja: Joj opce nije stvar u tome.

Mario: Svejedno

Ja: Ne zelim se opet svađati.

Okrenula sam se i otisla u sobu. I onda da mi budemo zajedno??? Stalno se svađamo!

Tek sam navecer izasla iz sobe. Bila sam gladna. Maria nije bilo u stanu. Nemam pojima gdje je. Na stolu je bio papiric i na njemu je pisalo da je otisao u setnju.

Ja sam vecerala i otisla sam se tusirati. Nakon tusiranja sam legla u krevet i zadrijemala.

Otvaram oci i vidim da je mrak. Pogledam pokraj kreveta i vidim da Mario sjedi na podu pokraj mene. Ne razumijem sto je sad ovo? Od kuda on ovdje?