Pobjeda ljubavi

29

Budim se. Osjecam se jako dobro. Prvo sto sam uradila je stavila ruku na trbuh. U meni raste bice koje je Mariovo i moje. Jedva cekam da se rodi. Bit ce moj princ. Obozavat cu ga, maziti, paziti....
Ustajem se i odlazim u kupaonicu obaviti jutarnju higijenu. Otusirala sam se i obukla. Uzela sam jednostavnu odjecu. Obukla sam trenirku, bijelu majicu i patike. Imala sam i gornji dio trenirke.
Nakon dorucka odlucila sam izaci i prosetati.
Kada sam izlazila iz stana zaustavila sam se pored ogledala. Primjetila sam da mi je trbuh bas narastao. Nije se vidio bas zbog siroke trenirke koju sam imala.
Neka raste, neka bude moj sin veliki decko.
Izlazim iz stana i nemam pojima kuda da idem. Ipak, odlucila sam da idem do parka u centru.
Vrijeme je onako, tmurno pomalo. Nije bas guzva kako inace zna biti.
Stigla sam do parka i sjela na klupicu pored fontane. Promatrala sam ljude, ptice.....
Sjedila sam nekih desetak minuta i onda sam se ustala da se vratim u stan. U daljini mi je zastao pogled. Vidim Maria !!! Sta ce on ovdje? Ne smije me vidjeti. K vragu sve.
Zasto ide prema parku??? Sta cu sada??
Srecom imala sam siroku trenirku pa se trbuh nije jako primjetio. Vidio me. Ide prema meni. Ne mogu sada bjezati.

Mario: Bok

Ja: Bok

Mario: Jos zivis ovdje?

Ja: Da

Mario: Aha

Ja: Od kuda ti ovdje?

Mario: Imao sam neke obaveze rijesiti. 

Ja: Aha. A barem si posjetio svoje 

Mario: Da, ipak su u ovom gradu ljudi koje volim.

Tada sam blenula. Zar je mislio na mene? Ma nije. Zasto bi mislio? On je sretan sa Ivanom.

Ja: Da. Kako si?

Mario: Super ti?

Ja: Isto.

Mario: Dobro Ella zar cemo se praviti da se nista nije dogodilo?

Ja: Tako je najbolje.

Mario: Zasto nisi posla samnom onaj dan?

Ja: Zato sto..... 

Mario: No?

Ja: Nisam htjela.

Mario: Dan prije si bila spremna otici samnom na kraj svijeta

Ja: Da, ali sam razmislila.

Mario: Napravila si budalu od mene !!!!

Ja: Oprosti

Mario: Da li si me voljela?

Gledala sam ga u oci. Naravno da sam ga voljela i da ga jos volim. On je jedini muskarac u mom zivotu. Jedini kojemu sam se predala. Tako bih mu htjela reci da cu mu roditi sina.

Mario: Nisi??

Ja: Moram ici

Okrenula sam se i napravila jedan korak, a tada me je uhvatio za ruku i povukao k sebi. Nasla sam mu se tako blizu usana. Jedva sam se suzdrzavala da ga ne poljubim. Koliko sam shvatila i on je zudio za poljupcem.
Bila sam pripijena uz njega i onda mi je sinulo da bi mogao osjetiti moj trbuh. Pokusavala sam se nekako odmaknuti od njega, ali bio je snazniji.
Gledao me u oci, bolje receno ubijao me je. Zudila sam za njime. Bili smo u svom svijetu i nismo se obazirali na nista. Odjednom se dijete pomaknulo. Pocelo se ritati. Mario me cudno pogledao i onda se odmaknuo.

Mario: Sta je to?

Ja: Sto?

Mario: Nesto se pomaknulo?

Ja: O cemu ti?

Mario: Osjetio sam

Ja: Joj pa sto? Ne kuzim te

Mario: Nesto se pomaknulo u tebi. Kao da se ritalo

Ja: Hahahaha daj molim te

Mario: Ella nisam budala !!

Ja: Haluciniras!! Moram ici. Bok

Mario: Ella???!!!

Ja: Da?

Mario: Jesi li trudna?

Ja: Molim? Od kuda ti to?

Mario: Odgovori!

Ja: Pa normalno da nisam !!

Tada sam se okrenula i otisla u panici. Pa sigurno sada zna. A i sumnia da ga lazem. Sto cu sada uciniti?

Mario P.O.V

Siguran sam da se nesto pomaknulo. Zar je Ella trudna?? Ma nemoguce! Opet sam napravio budalu od sebe. Zasto sam opce pomislio da je trudna. Ah, moje fantazije.
Idem doma i posvetit cu se Ivani. Pa Ella me nije ni voljela. Ne znam kako sam mogao vjerovati takvoj djevojci. A i Ivana je dobro govorila da je Ella balavica za mene. Ona ima 19 godina, a ja 31.

Ivana je ta s kojom cu podjeliti zivot. Vrijeme je da pocnemo planirati vjencanje.