Pobjeda ljubavi

35

Proslo je mjesec dana. Mario je raskinuo vjencanje i sve veze sa Ivanom. Dolazi me posjetiti, iako ne voli Josipa kao ni on njega. Dosta mi je cudna situacija.
Ja sam u sedmom mjesecu trudnoce. Trudnoca tece normalno i sve je u redu.
Mario nije odustao od mene. Svaki dan mi pokazuje da me voli, ali ne mogu to uciniti Josipu. Ali najveci razlog je to sto ne zelim vise patiti. Mario i ja samo dozivjeli samo lose. Jedino dobro nam je nas sin. Ponekad ljubav nije dovoljna. Mariova mama me mrzi iz dna duse. Njegova sestra i otac me jos nisu upoznali. Marko i ja smo super. Imam najboljeg prijatelja na svijetu.

8:00 sati je. Obavljam jutarnju higijenu. Nedjelja je. Odlazim u dnevni k Josipu.

Ja: Jutro

Josip: Jutro

Ja: Zasto si ljut?

Josip: Zato sto ides na rucak s Mariom

Ja: Nejdem s njim nego idem k njegovima.

Josip: Zar nije to cudno?

Ja: A mislis da njemu nije cudno to sto ces ti biti uz njegovog sina. Takva je situacija. Ne zelim nesuglasice kada se Matej rodi. Zelim da budem sa svima u dobrim odnosima.

Josip: Svejedno me Mario zivcira.

Ja: Pokusajte ne biti toliko nastrojeni.

Josip: Poludjet cu!!!!

Izletio je iz stana. Bijesan je. Jos ga nisam vidjela da je toliko ljut. Rekla sam mu ako zeli neka prihvati cinjenicu da ce Mario biti prisutan, ali ako ne onda ne mozemo biti zajedno. Ja ne zelim Mariu braniti da viđa sina.

Doruckovala sam i pospremila suđe. Otisla sam u sobu i spremila se.
Obukla sam bordo haljinu do koljena, duge crne carape, gleznjace i crnu jaknu. Kosu sam imala raspustenu i bila je blago valovita. Uzela sam crnu torbicu. Sjela sam u auto i krenula. Bila sam kod Mariovih za 20 minuta. Rekao mi je da dođem ranije da se sa svima podruzim i upoznam.
Josip me nije ni nazvao, a ni poruku poslao. Ne znam sto cu s njim. Stigla sam.
Izlazim iz auta i dolazi Mario do mene.

Mario: Bok

Ja: Ej

Poljubili smo se u obraze i zagrlili. Volim njegove ruke, toplinu, miris....

Mario: Spremna?

Ja: Da, osim ako ce me tvoja mama streljati

Mario: Ne bude. Kako mi je sin?

Ja: Super.

Mario i ja smo usli u kucu. Ogromna je. Odmah je dosla Ivana (Mariova sestra) do nas.

Ivana: Konacno!!

Izljubila me i izgrlila.

Ja: Bas mi je drago.

Mario: Ugusit ces ju

Ivana: Idemo u dnevni boravak

Krenula sam za Ivanom, a Mario za nama. Kada sam dosla u dnevni tamo su bili Mariovi roditelji, sogor i necaci. Oni su preslatki i tako su dragi. Sa svima sam se razgovarala i zezala, osim sa njegovom mamom. Bolja je to sam primjetila, ali me ne voli i ne znam zasto.
Oko jedan sat popodne smo rucali i stvarno je bilo fino. Ivana je sa muzem i djecom otisla kuci oko sest sati posljepodne. Mariovi roditelji su otisli u sobu.

Mario: I kako ti se cini?

Ja: Super je

Mario: Kako to da nisi Josipa nazvala?

Ja: Ma posvađali smo se ujutro

Mario: Zasto?

Ja: Ti si razlog. Smeta mu sto sam blizu tebe.

Mario: Meni smeta sto si blizu njega. Smeta mi sto je svaki dan pokraj moga sina. Pa sutim

Ja: Trebala bih poci

Mario: Odvest cu te. Jako je kasno

Nisam se bunila. Bila sam dosta umorna i nije mi se dalo voziti. Sjeli smo u auto i krenuli.
Kada smo stigli Mario me htio otpratiti u stan jer se boji za mene i sina.
Cudilo me sto su vrata stana otkljucana. Inace ih i Josip i ja uvijek zakljucavamo.
Mario i ja smo tiho usli. Na podu je bila odjeca, grudnjak, gacice, stikle..... Odmah sam znala o cem se radi.
Usla sam u sobu i vidjela Josipa i neku curu kako spavaju. Bili su goli. Nisam ga budila. Iako ga nisam voljela na nacin koji bi trebala boljelo me to sto me izdao. Ja njega nisam izdala. Okrenula sam se i izasla. Kada sam izasla iz zgrade duboko sam udahnula.

Mario: Jesi dobro?

Ja: Ne. Izdao me. Ja njega nisam.

Mario: Znam

Ja: Kako je mogao. Cijelo vrijeme je govorio da me voli.

Mario: Hajde idemo

Otisli smo do Mariovog stana. Otusirala sam se i presvukla u neku dugu i siroku majicu.
Legla sam u krevet. Mario je spavao pokraj mene.
Samo spavao. Pozeljeli smo jedno drugome laku noc i zaspali.