Ughhhh...Jutro je Harry je morao otici sa bandom u London.A ja sam morala ostati u NY.Mina je kao i uvek sa decom kuci.Nekad odemo napolje sa njima ali ne cesto.Marko ima curu ali je opet onaj stari Marko.Mama? Ona jos pati za tatom.Hocu da ga vidim.Da mu kazem sve sto imam.Da ga ispitam zbog cega? Zbog cega je sve ovo uradio? Bilo im je bas lepo.Iako su radili nasli du vremena i za nas i za njih dvoje.
Ustanem iz kreveta jer imam zakazano kod doktora.Imam probleme sa srcem opet se sve vraca.Naviknes se na bolnicu jer mislim da cu se preseliti u bolnicu.Utrcim u kupatilo i povratim dusu.Ne znam sta mi se desava u zadnje vreme.Trudna ne mogu biti jer pijem tablete tj pilule.Zavrsim sa povracanjem i zatim operem zube i umijem se.Izadjem iz kupatila i trazim sta cu obuci.U zadnje vreme mi mnogo treba da nadjem sta cu obuci.Iako ovo nije prikladno za doktora ja sam se ovako obukla:
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uzela sam telefon sa stolica i izasla.U trenutku mi zazvoni prokleti telefon.Poruka.Harry.
H:Iako nisam u Ny, obukla si se izazovno.
Ja: ammm ok?
H:obuci nesto drugo
Ja:ne pada mi na pamet i uostalom nemam vremena
H:e kad ti lepo nesto kazem uradi tako
Ja:pises mi a ne govoris ~.~
H: Mala, mnogo se zezas
Ja:mmmm znam idem lyy
H:e odmah da si uradila sta sam ti napisao
Ja:bayy
H:a.....
Nisam ni krenula citati nego sam stavila telefon u torbu.I usla u auto upalim ga i izadjem na put.Dok sam vozila razmisljala sam o bebi koju sam mogla roditi ali nisam.Stala sam na sred puta.I zagledala se u jednu tacku.U mislima me prekinulo zvono.Trepnem par puta i javim se nisam ni gledala ko zove. "Halo" kaze taj neko "Ehej" izgovorim "Liam je, ovajj kreni sta si stala na sred puta" trepnem par puta kad je to rekao i krenem voziti "Umm wtf? Zezas me? Kako znate sta radim?" Upitam sa zacujenom facom "Ma Harry znas njega, nasao je ljude koje ce te pratiti" rekao je "Ufff dobro idem sad cao" i tu prekinem.Boze sto Harry zna nervirati to je ne vidjeno.Dosla sam ispred bolnice i izadjem iz auta.Izdahnem jer mrzim tu ustanovu.Udjem i krenem na 3 sprat.Pokucam na dobro poznata vrata."Jutro Nikolina" pozdravi me zena u 40-tim godinama."Dobro jutro" uzvratim i rukujem se sa njom.Pregledala me i rekla da cu morati dolaziti na kontrole svakog meseca.Nije me mnogo to ni zanimalo.
**
Dosla sam kod Mine jer joj treba mala pomoc oko dece.Igrala sam se dok je ona uredjivala neke papire.Ustala sam i pogledala sta radi "Pa to je bre lako za mene" kazem i sednem do nje.Uzmem hemijsku olovku i ispunim par papira."Ih boze hvala ti" rekla je i zagrlila me.Njoj je stvarno tesko jer je i Nina mala a i Filip."Umorna sam od svega" rekla je drzeci glavu u rukama "Sta se desilo Mina?" Upitam je sa zabrinutim pogledom "Svadjam se sa Zaynom, nece da ih pricuva" rekla je i suza joj je skliznula niz obraz "Ah jaoo, boze Mina..Pa on je musko sta si ocekivala?" Rekla sam "Mislila sam da ce mi pomoci oko svega ali ipak nece" rekla je opet "Jao ne brini se kad dodje onds popricaj sa njim" rekla sam i zagrlila ju."Hvala Nina...Tacno mi je ovo trebalo" rekla je.Poklonim joj osmeh."Zao mi je jer sa mamom nikad tako ne mogu da pricam" rekla je i spustila pogled "Znam znam..Ajde ne brini nista ajmo na zatvorene bazene ili negde drugde" rekla sam."Ne znam ne ide mi se radi Filipa ipak je mali" rekla je.Pa ja nikad nista ne mislim."Idemo prosetati?" Upitala sam.Klimnula je glavom i otisla da obuce Ninu.A ja sam obukla Filipa.Obozavam malu decu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
****
Dosla sam kuci i bilo mi je iskreno prelepo.Osjetim da cu opet povratiti.Otrcim u kupatilo i povratim.Dusu sam povracala.Cula sam ulazna vrata, pomislila sam da je Harry, ali on treba doci sledeci mesec.Odjednom mi neko pridrzava kosu."Jesi dobro?" Cujem Harryov glas. "Ne" kazem iskreno."ides doktoru" rekao je kada sam se smirila.Ustala sam i krenula sa njim prema autu.
Iiii da trudna sam.Harry sw veseli.Ali doktor mi je rekao dok Harry nije bio tu da nije siguran da ce dete moci preziveti.Srce mi se slomilo.Iako to nisam pokazivala Harryu.Moram mu reci odmah sad.On je ipak otac.Javila sam Mini koja ludi od srece kao i ostali. Samo Dario Marko i mama ne znaju.Dosli smo kuci i Harry se veselio kao malo detetu lizalici."Harry.." izustim "Ne bih da ti kvarim srecu ali.." kazem "Sta je bilo Nina? Ne zelis dete?" Upitao je "Ne ne ne, ja naprotiv hocu ... ali..Doktor je rekak da nije siguran da ce dete preziveti" rekla sam..Srce mi je zatreperilo.On me je sokirano pogledao a zatim spustio pogled na moj stomak.Odmahnu je glavom i pogledao u stranu.Uhvatila sam ga za ruku i pomazila ga."Harry ne mozemo nista uciniti..Sta je tu je.. i meni je zao.." rekla sam iskreno sad..Zelim dete sa njim mnogo mi je krivo jer necu mozda roditi ovo dete.Ali nada umire zadnja.
***
Jutro je sve me steze i ne osjecam se najbolje.Muka mi je i oko srca me nesto boli ne znam zasto ali me boli.Harry me zagrli i krene ljubiti "Jutro i tebi hazzy" kazem "Jutro" nadoda i opet nastavi.Odjednom oko srce me toliko jako zaboli..Da ja nisam znala sta da uradim.."Harry.." kazem jedva disajuci "Hmm ne mozes izdrzati aa?" Kaze sa osmehom "N-ne ne mogu" krenula sam nesto reci ali on me prekine "Znao sam da ne mozes" kaze sa polusmehom "Harry boli me" jedva izgovorim na sto on skoci."Sta te boli? Nina pricaj brze" govorio je.Nisam mogla brze.Postajalo mi je pred ocima crno.
**
Harry POV.
Opet se onesvestila.Opet bolnica.Ustanem i dignem je sa kreveta.Brzo sidjem niz stepenice pa u auto.Ona ima zdrastvene probleme.Mnogo se bojim za nju.Odmah sam javio Mini i Zaynu.Zatim su oni ostalima.Manje od 3 minute smo bili ispred bolnice.Istrcao sam i vikao.Doktori su je preuzeli a ja sam se uhvatio za glavu.Cuo sam trcanje iza sebe.Okrenuo sam se sav crven.Bio je to Marko Zayn Liam Louis Niall.Odkud oni pre? "STA SE DESILO?" Vikao je Marko "Upala je u nesvest" rekao sam.Izdahnuo je i rekao "Zbog cega?" Sve mi se prevrne u stomaku "Bolilo ju je nesto, kada je krenula reci sta upala je u nesvest" rekao sam sve u jednom dahu."Ubiti cu se" izgovorio sam na rubu zivota vec."Smiri se brate biti ce sve dobro jaka je ona" rekao je Liam tapsajuci me po ramenu.
Author pov.
Da li znate taj osjecaj? Taj osjecaj kad znas da mozda te osobe vise nece biti? Taj odvratni osjecaj.Kad ne znas kako da se smiris? Sta da uradis u tom trenutku? Kako da reagujes? Sve te zaboli od panike straha a i od boli. Harry je setao gore dole po hodniku jer nije znao sta da radi.Odjednom iz sale se culo "GUBIMO JE BRZE SESTRO" Vikao je doktor.Na sto se Harry iste sekunde zaledio kao i ostali.Harry je poceo sa place kao malo dete.Kleknuo je na pod i plakao.Marko je bio u soku i zatim je i on krenuo da place.Svi su se skupili da saopste vesti.Iz sale izlazi doktor.Imao je normalni facu bez ijedne emocije.
Harry pov.
"GUBIMO JE BRZE SESTRO" jedino se culo iz sale.Pao sam na koljena i plakao.Odjednom doktor izlazi bez ijedne emocije na licu.Pogleda i pita "Ko je od vas Harry Styles?" Pogledam ga i kazem "Ja sam" klimne glavom i kaze "dodjite samnom" pogledao sam u druge i Zayn je klimnuo glavom krenuo sam za njim."Harry..Vesti su jako lose.." rekao je "recite da je ziva" rekao sam "Ona ima leukemiju" kada je to rekao srce mi se streglo i gledao sam ispred sebe "Dete je izgubila" rekao je.Jos veci sok.Ustao sam i izasao sav blijed.Svi su me pogledali.Prisao sam Liamu i Zaynu.I bratski zagrlio Zayna.To mi je sad trebalo.Ona me totalno promenila.Poceo sam da jecam.Nisam vise mogao da zadrzim sve to u sebi."Ona ima leukemiju izgubila je dete" rekao sam na sto su me svi sokantno pogledali.Neki su plakali a neki su bili jos sokirani. Marko se tusio u suzama.Ipak je to njegova sestra."Nikolina se treba za par sati probuditi" rekao je doktor.
