Novi svijet🔚 Tiskana 📚

5. Poglavlje

Camila

Strast i posao ne treba miješati. Strast tjera da zaboravite posao i razlog vašeg dolaska. A kad stras upravlja životom sve ostalo padne u zaborav. Barem to važi za tjelesnu strast.

A to se upravo meni dogodilo. Na trenutak sam zaboravila zašto sam ovdje na ovom brodu, na putu prema tom planetu. Na trenutak je par dodira dovelo do toga da zaboravim pravi razlog zašto sam ovdje.

Godinama sam štitila ljude na Zemlji od loših ljudi. Godinama naporno vježbala što psihički što fiziči da se dovedem u stanje kakvo sad imam. Trpila godine I godine povreda ,mučenja,laganja I život bez ljubavi. Bez prijatelja ,bez ikoga svoga. Bila sama. Jer prijateljstvo je značilo slabost. Sredstvo mučenja I izvlačenja informacija.

Život žrtvovala za bolji svijet. Za nadu za bolje sutra.
Život žrtvovala za njihovo dobro i sada ne smijem da popustim. Par dodira ne smije dovesti do toga da zaboravim svoju misiju. Par poljubaca ne smije i ne može da dovede da zaboravim na sve oko sebe i prepustim se strastima. Ne. Ja sam borac. Borac za pravdu, za napredak. Želim da pomognem ljudima a to nikako neću moći s ovog poda.

Uz pomoć doktora se ustajem . Ovog puta mi nije loše nakon što je otišao od mene . Ili se privikavam ili nije otišao daleko. Ruka mi nije crna ,srce mi normalno kuca I tame nema oko mene. Što je dobro jer počinje da me živcira fizička slabost koju osjećam na ovom brodu.

Puštam doktorovu ruku i on me gleda čudnim pogledom s tim žuto zelenim očima. I doktor je ogroman Titan. Za glavu veći od mene tako da moram da gledam gore u njega. Zgodan je  zbog sličnosti s prvim doktorom ,rekla bih da mu je sin ili neko s kim je u srodstvu. Šta bi žene na Zemlji dale da ih pregleda ovakav doktor. Bio je misićav, lijep I pametan. Pravi ulov.

"Gospođice iako u dokumentima piše vaše ime , još nisam mogao da ih izučim.Sve se ovo previše brzo desilo. Došli ste I odmah su vas vratili u ambulantu. Zapravo niste ni izašli van jedne kako treba Pa ako vam nije problem da mi ga ponovite , bio bih vam zahvalan. Da znam kako da vam se obratim."

Opa , koja pristojnost. Podsjeća me na nekog srednjovjekovnog batlera. Sav uspravan , pristojan i opeglan.Samo mnogo mnogo ljepši. Svi ti Alberti ,Alfredi su bili mnogo stariji.

"Camila.Zovem se Camila."

"Camila, kao prvo da ti poželim dobrodošlicu na Romero. Znam da je sve ovo novo za tebe ali polako ćemo ti objasniti sve što te bude zanimalo. I ja i ostali stanovnici ovog broda. Ja sam doktor Paq , mlađi doktor na ovom brodu i biću vaš lični doktor. Nadrzirat ću vaše tjelesne fukncije i sve ostalo. Odmah da vam kažem da ste u Recovery-u dobili sve potrebne injekcije i ćipove za normalno funkcioniranje na ovom brodu. Kad smo istraživali vašu rasu vidjeli smo da vi vaš tjelesni otpad izbacivate iz sebe a za to ovdje nema potrebe. Zato ste dobili ćip koji vas je spojio s brodom i on sve to preuzima i reciklira ,pročišćava i ponovo ga iskoristimo za nešto novo. Na ovom brodu nema otpadnog materijala. Ovo je najnovija tehnologija."

"Čekaj malo. Vou.Vou. Hoćeš da kažeš da reciklirate kakicu i pravite nešto od nje?Zar ne smrdi i zar vam to nije čudno i kojoj budali je to uopšte palo na pamet?"

"Meni."

"Ups. Sorry." glumim neprijatnost ali molim te .Fuj.
"Ali to odvratno zvuči. I sad ću  šta god vidim pomisliti ovo je možda napravljeno od kakice. Nemoj mi samo reći da toga ima i u hrani jer ću umrijeti od gladi."

"Ne, ne. Pogrešno ste shvatili . To nikad ne dođe do stupnja kakice ili kako god vi to zovete. Bude razrađeno na molekularnoj bazi. Nikad se ne uspije stvoriti ta kakica. I kad bolje razmislite , gdje bi mi s svom tom silnom kakicom na brodu da ne radim to na ovakav način."