Sjeti se moje ljubavi

Sjeti se moje ljubavi- part 36

~ sve dolazi u pravo vrijeme onome tko zna da čeka ~

I dalje smo šutke stajali pred vratima dok Ante nije zagrmio i progovorio.

" Pita san te nešto Rea. Šta radiš ovdi. Pogotovo sad, nakon toliko vrimena?"

" Mogu li ući? Moram razgovarati sa tobom", pitala je i zamalo pala na pod koliko je teturala.

" Ne. Ne možeš. Prvo zato što si pijana, drugo zato što iman poštovanje prema ovoj ženi koja će mi rodit dicu, ona tebe ne triba gledat u svojoj kući i treće zato što smo nas dvoje odavno rišili sve šta smo imali. I to prije 5 godina, ako se sićaš. Onaj dan kad si otišla.", bio je odlučan Ante.

Ja sam i dalje stajala pored njih, ali onda sam se sjetila da bi bilo pametno da se odmaknem i da riješe to što imaju u miru.

" Ljubavi, ja sam u boravku.", rekla sam mu i poljubila ga u obraz.

Sjela sam na trosjed i razmišljala. Znam da mi je Ante svojevremeno spominjao bivšu koja mu je samo iz čista mira jedan dan rekla da se seli i da je trudna sa nekim desetim likom ali nisam ga htjela ispitivati. Nema sumnje, to je ona.

Znala sam da ga je to tada boljelo i da se sada nije volio sjećati toga, pa ga nikad nisam ispitivala o njoj. Smatrala sam da će mi reći kada bude bio spreman i kada bude osjetio potrebu da mi ispriča sve. Mislila sam da kopanje po prošlosti ništa dobro neće donjeti. Ja u principu nisam znala ništa o toj ženi.

Iz mojih misli me prekinulo Antino živčano zatvaranje vratiju, i još živčanije lupanje po istima one žene. Na poslijetku je meni pukao film, pa sam ja otišla do vrata jer sam mislila da će ju Ante udariti i napraviti skandal ako ju bude još jednom morao gledati.

" Vidi, gospođice, ja ću tebi sad pozvat taksi. Kad se otrijezniš i kad dođeš k sebi možda Ante i razmisli o tom da priča s tobom, ovako se samo sramotiš. Ajde sad, kući i ne uznemiravaj nas više", rekla sam i uzela mobitel te pozvala taksi mladoj dami, ako se osoba njenog kalibra uopće može tako okarakterizirati.

" A otkud meni za taksi, majke ti", rekla je i pogledala me puna samosažaljenja.

" Asti Gospe s čim se ja moram bavit", promrmljala sam za sebe.
Da, pokupila sam Antine uzrečice i proklinjanje svih svetaca. Toliko je utjecao na mene.

" Ja ću ti platit taksi samo se gubi molim te", rekla sam i izvadila novac iz novčanika koji je stajao u ladici u ormariću pored vratiju.

Zatvorila sam vrata za njom i otišla u boravak gdje je Ante sjedio na trosjedu.

Riječi nam nisu bile potrebne. Samo me zagrlio i počeo plakati.

" Hej, hej, tu sam", pokušala sam ga utješiti.

"Koji jebeni kurac. Zašto ne mogu živit normalno s tobom ko svi ostali ljudi neko me stalno neko mora jebat u mozak. Stalno neka sranja", i dalje je kroz suze pričao.

Nisam ga prekidala. Znala sam da mu je potrebno da sve to izbaci iz sebe, da si olakša.

" Nemoj sad mislit da ja patin za njom, ili da nju volin više nego tebe. Ti znaš da si jedna i jedina uvik u mom životu, al je ona zadnja osoba koju ja ikad želin vidit u svom životu." rekao mi je i kad se smirio krenuo pričati sve kako je bilo. Sad već ljuto.

Kao što sam rekla, likuša je ladno otišla sa nekim likom jer je trudna. Iz vedra neba. Ante je od tad svaku noć provodio s drugom ribom, bojao se vezati za ikoga jer se bojao da opet bude povrijeđen. Bojao se voljeti. A onda sam na scenu stupila ja.

" Ja san zbog tebe opet oživija. Vratila si mi vjeru u ljude i u ljubav. I zato te ja nikad ne bi privarija. Nikad nikome ne bi priuštija ono kroz šta san ja proša. Znan kako to boli. Nikad ti to nisan reka, ali eto sad znaš", rekao je dok je njegova glava i dalje bila naslonjena na moja prsa.

Još smo pričali nekih dva sata, ali sam onda ja upalila telefon i vidjela da je već skoro ponoć.

" Ajde spavat, sutra nas majka Isusova neće dić. A ti voziš", rekla sam i pomazila Antu po glavi.

Ekspresno smo se potrpali i krevet i sklupčali jedno uz drugo.

" Laku noć, princezo", rekao je Ante još čvršće me držeći uz sebe.

" Laku noć, anđele", odvratila sam mu. Jer on je stvarno bio anđeo. U svakom smislu.