Sjeti se moje ljubavi

Sjeti se moje ljubavi - part 39

~ još te ima svud u meni,
još te drugom nikom ne dam,
još su prsti zapleteni ~

Sjedili smo satima na obali, pili " Žuju " i puštali Grdovića. Ništa nam više nije trebalo u životu.

A onda je Anti zazvonio mobitel. Mara je. Da je netko drugi, ne bi se javio, ali je ovako riskirao Marino deranje na njega kad dođemo kući.

" A di ste vi?", rekla je uspaničeno.

" Na plaži smo onoj našoj ispod stadiona. Evo sidimo i slušamo muziku, što? Oli se šta desilo?", pitao je Ante.

" Ma nije se ništa desilo, nego vas je mater već tila ić tražit. Nismo znali di ste, možda vas je neko ukra", smijala se Mara.

" Ma ko bi nas ukrao šta ti je Gospe ti. Nismo ni vidjeli da je toliko kasno. Evo nas, sad ćemo", rekla sam jer ju je Ante stavio na zvučnik pa je mogla čuti i mene.

Da, opet ja i " Gospe ti". Totalno postajem Imoćanka.

Ustali smo i polako krenuli kući.
Još smo malo popričali sa njegovima i komirali se u krevetu koliko smo bili umorni.

Dane smo provodili u sprdnji i zezanciji sa njegovima i baš nam je bilo lijepo. Sve je bilo opušteno i baš onako kako treba. Sve je bilo na svom mjestu.

Antini su nam stalno ugađali, teta Nediljka je stalno kuhala Antina i moja najdraža jela, nisu mi dali da išta radim i pomognem po kući, iako sam ja insistirala na tome da radim nešto. Bilo mi je dosadno cijeli dan ležati i ne raditi ništa, pogotovo zato što sam se odlično osjećala iako sam već ušla u 6 mjesec.

" Ajde Boga ti, razmazit ćeš ju, šta ću ja onda s njom kad odemo u Frankfurt? Te omiljena pića, te omiljena jela, pa šta je ovo", rekao je Ante u sprdnji jedan dan svojoj mami poslije ručka.

" Ti mući tamo, ona će mi rodit unuke i nemaš prava glasa. Ako kog moran razmazit onda je to moja snajka", rekla je klepivši ga krpom od suđa po glavi.
Ja sam se smijala ko luda.

" Eto ti ga sad. Ljubavi, kad ćeš više shvatit da ona više voli mene nego tebe. Jel tako teta Nediljka?", rekla sam grleći ga.

" Tako je snajkaa", vikala je iz kuhinje dok nam je svima kuhala kavu.

Ante se okrenuo prema tati koji je sjedio sa druge strane stola, frkao duhan i slušao nas.

" Ćaća daj me bar ti podrži", zacvilio je.

" Sine moj, bi ja, al vamo žene prevladavaju. Jel oćeš da ti se materi zamjerim pa da spavan na podu sljedećih misec dana?", rekao je barba Boško a Antina mama mi se samo pobjednički nasmijala i namignula mi. Girl power, šta da vam kažem.

Ovih par dana u Imotskom su nam jako brzo prošli.

Iako mi je tu bilo super i uživala sam, bila sam jako sretna što ću uskoro vidjeti svoje. Falili su mi jako.
Čula sam se ja sa mamom i tatom često, gotovo svaki, svaki drugi dan, ali mi je falio njihov zagrljaj. Pogotovo tatin. Ja sam uvjek bila njegova mezimica. I moj brat je, ali je on tri godine mlađi od mene tako da sam ja bila njegova prva radost i mene je posebno volio.

Zadnji dan u Imotskom smo proveli roštiljajući. Ante i barba Boško su bili kuhari ovaj put, a teta Nediljka i ja smo pakirale Antu i mene, ona mi je pomagala.

" Znaš, sigurna san da ćeš ti bit divna mater, da će Ante bit dobar ćaća i da vaše curice bit najvoljenije na svitu. Fala ti što si uz mog Antu, triba te.", rekla mi je i zagrlila me kad smo završile pakiranje i zatvorile kofere.

Baš kad sam joj htjela odgovoriti da mi nema na čemu zahvaljivati i da volim Antu najviše na svijetu uletio je barba Boško i zvao nas na ručak.
Falit će mi ovi ljudi.