KLETVA : SAZNANJE

Blam

U: Hej! Sačekaj me! Zajedno će mo do kabineta matematike.
Ja: Ok?

Izašla sam i videla kako me je Hana pogledala sa velikom dozom prezira u svojim očima. Izgleda da sam zbog nečeg nadrljala.

Usui je odma izašao za mnom.

Prebacio je ruku preko mojih ramena. Stvarno je visok. Tek sad vidim da 1.64 m nije uopšte visoko. On je visok barem 1.95 m.

Ja: Skloni tu ruku da ti je ja ne sklonim.

Mrzim kad se prema meni ponašaju tako bezobrazno. Sklonio je ruku. Sreća njegova. Slomila bi mu je, čak i ako je toliko veliki.

U: Ti si beše Misa?
Ja: Misaki Rouz. Prijatelji me inače zovu Misa. I šta sa tim?
U: Ništa. Samo sam hteo da se bolje upoznamo. Sedim onda sa tobom na svim časovima. Može?
Ja: Nije mi jasno. Zašto baš samnom? Zašto ne sa Tiom ili Hanom?

Ušli smo poslednji u kabinet matematike. Pre toga smo u ormarićima uzeli sveske za matiš. Ormarić mu je odma do mojeg. Kloi je sedela na mestu na kojem inače sedimo, ali čim ju je Usui pogledao, odma je otišla kod Stele.

U: Nema šta da ti tu nije jasno. Želim da sedim sa tobom, zato što si ti lepša od svih njih zajedno.

Rekao je stvarno glasno i svi su nas pogledali. Počeli su da se smeju, a Emini i Hani se video bes i mržnja u očima zbog Usuiovih reči.

Pocrvenela sam do ušiju i brzinom svetlosti sam sela na svoje mesto, stavila slušalice, popustila ton do daske i zabila glavu u ranac. Počela sam da plačem.

Nisam ni znala zbog čega plačem. Očekivala sam da će takve reči drugačije reagovati na mene i okolinu, ali sam se grdno prevarila.

Osetila sam lagano drmanje. Neko mi je izvukao slušalicu iz uha. To je bio Usui. Pokušavao je nešto da mi kaže. Nisam obraćala pažnju na tog majmuna sa predivnim mišićima.

Obrisala sam suze i polako ustala. Pored mene je stojala Kloi pokušavajući nešto da mi kaže, ali je naravno nisam slušala.

Pokupila sam svoje stvari i izašla iz učionice. Zvonilo je za početak časa. Srela sam nastavnika matematike ispred kabineta.

Ja: Nastavniče, samo da vas obavestim da ću da kasnim na čas jer mi je muka (lagala sam).
N: Uredu. Ako ti i dalje bude bilo loše, javi se razrednoj i idi kući.
Ja: Uredu.

Brzo sam otišla do toaleta. Dve osobe su me pratile. Jedna je verovatno bila Kloi, a za drugu nisam bila sogurna.

Zamnom u toalet je ušla samo Kloi. Bacila sam ranac u jedno ćoše i sela na njega. Jednostavno mrzim svoje odeljenje! Mrzim! Mrzim! Mrzim!

K: Misa! Nije mi jasno zašto sve shvataš toliko ozbiljno? Lepo si mogla da mu upališ jednu dobru šamarčinu i da završiš, a ne da odma odeš na mesto i počneš da plačeš! Zašto to radiš sebi? Pusti kretna! Neka se tera u tri lepe i gotovo!

Počela sam da se smejem, jer Kloi nikada ne psuje.

K: Eto, vidiš! Sad se smeješ, a onaj kreten će da plati.
Ja: Dobro. Hajde sad da idemo na čas, a kasnije će mo razgovarati. Može?
K: Može.

Izašle smo iz toaleta. Ispred nas je čekao Usui. Prekrstila sam ruke.

U: Vidiš Misa. Izvini zbog onog malopre! Stvarno nisam hteo da napravim onakvu scenu i da te napravim budalom. Kada si stavila slušalice na uši i nisi htela da me slušaš šta ti govorim, počeo sam da vičem na njih i da ih grdim zbog toga što su uradili. Mislim da im ta pomisao više neće pasti napamet. Još jednom, stvarno mi je žao sbog svega. Hoćeš li mi ikada oprostiti?

Stojali smo tako par minuta. Oboje su gledali u mene, a ja čas u jedno, čas u drugo...