Kafić

211 23 4
                                    

Ja: Ćao!

Pozdravila sam Lisu i zagrlile smo se. Ušle smo u naš omiljeni kafić i poručile toplu čokoladu.

Ja: Majko mila! Danas sam zamalo pomahnitala.
L: Što? Da nije nešto bilo u školi?
Ja: Baš tako. Došao nam je novi učenik u odeljenje...

Vilica je počela da mi visi.

L: Šta je bilo?
Ja: Prava je uhoda. Tako mi Boga jedinog!
L: Ko?!
Ja: Usui! Ko bi drugi?! On je taj novi učenik u odeljenju. Sa nim sam danas imala problema. Obrukao me je pred celim odeljenjem. Eno ga tamo. Sedi za onim stolom u ćešku sa još nekim momkom i nekom devojkom.

Pogledala sam ga, a Lisa je tražila po prostoriji. Kada ga je pronašla brzo se okrenula ka meni i zinula. Gledao je u nas. U mene.

L: Ti to ozbiljno. On ti je u odeljenju? Ne verujem ti. Koliko li je razreda ponavljao?
Ja: Neznam, niti me interesuje. Uglavnom, znam da živi pored moje kuće i znam da je arogantna, umišljena, sebična budala koja samo misli na sebe.
L: Misaki! Smiri malo. U kafiću smo.
Ja: Uredu. Hajde da završimo sa ovim i da idemo. U 17:30 imam trening aikida, a odma posle čas Španskog.
L: Tek je počela školska godina, opusti se.
Ja: Ne mogu. Moram da budem uporna da bi ostvarila dovoljan broj bodova za upis u najbolju srednju školu u Japanu.
L: Ideš za Japan?
Ja: Da. Tatina kompanija je počela postepeno da dobija sve veći uticaj u svetu, a zna da su u Japanu najstrožije srednje škole. Želi da tamo nastavim svoje školovanje.
L: Tvoje ocene su bresprekorne. Nemoraš se toliko brinuti.

Nasmejala se. Pokušala sam ali nisam uspela. Previše sam umorna i iznervirana.

Okrenula sam glavu ka stolu za kojim je sedeo Usui. Idalje me je posmatrao sa onim podmuklim pogledom.

Ja: Ufhhh... pomahnitaću...
L: Ma daj. Neće te pojesti to što je svratio u isti kafić kao i ti. To je čista slučajnost.

Stavila sam bradu na prekrštene šake. Lisa se malo odmakla od stola i gledala me preplašeno. Uzdahnula sam duboko.

Ja: To nije slučajnost. Sve drugo sem slučajnosti. Sinoć se doselio i to pored moje kuće, nekom srećom je upao u moje odeljenje. Ne želi da sedi niti da razgovara sa bilo kime iz odeljenja sem samnom, jedini izuzetak je kad se svađa sa svima njima. Obrukao me je pred celim odeljenjem rekavši da sam lepša od svih devojaka koje je ikad video!

Ustala sam naglo. Brzo sam privukla pažnju Usuijevih prijatelja. Niko se nije obazirao na mene kao i uvek. Polako sam sela nazad i počela duboko da dišem. Lisa je izgledala kao da će svakog trenutka da izdahne dušu od straha. Mrzim kad se previše iznerviram. Počela sam tiše da govorim.

Ja: Pogledaj me. Odvratna sam. To je znak čistog ismejavanja i maltretiranja. Hana i Emina su me posle toga gledale kao da isčekuju pravi trenutak da mi priđu i zadave me. Kao da mi nije bilo dovoljno to što su me svi ignorisali, a sad me i zafrkavaju zbog onog danas. Na whats app-u imam preko milion poruka na odeljenskoj grupi u kojoj me zadirkuju i vređaju. Dosua mi je više svega. Želim samo sa nestanem na neko vreme da mi se mozak odmori od svega.
L: Hajde, nije sve tako crno. Imaš Kloi, Korinu, Naima i mene. Na nas se uvek možeš osloniti. Uvek ćemo biti tu za tebe, u dobru i u zlu. Možda Usui nije želeo da te povredi, možda mu se stvarno sviđaš. Ti si jednostavno takva. Svi ti do nekle zavide i nemoj da sam te više čula da tako pričaš o sebi. Većina devojaka ti zavidi zbog toga što nikada nisi imala akne i te stvari. Tvoja koža je bresprekorna. Ni jednog jedinog ožiljka na telu nemaš, ni jednu jedinu nepravilnost sem tog bena u desnom uglu gornje usnice. Tvoja boja očiju podseća me na med. Toliko su svetlo braon boje da je to za ne poverovati, a tek da ne pričamo o tvojoj kosi. Tako je tamno draon boje, ali nije crna i tako je prava...
Ja: Uredu je. Pocrveneću zbog tebe. Možda si upravu u vezi svega ovoga. Hvala.
L: Nema na čemu. Tome služe sestre.

Osmehnula se onako kako samo ona ume. Hvala joj na svemu. Uvek je bila tu za mene kao i ja za nju. Trebao mi je ovakav razgovor da malo otvorim dušu.

Konobar je nakon nekog vremena došao i dao nam račun. Platile smo, pozdravile se i svaka je otišla svojoj kući. Na putu do kuće sam sve vreme razmišljala sam o tome da sam možda zapravo ja pogrešno odreagovala danas u školi i da su se zbog toga svi smejali.

Polako se smračilo. Prve zvezde su seveć odavno megle videti na noćnom nebu, a sad im se pridružio i pun mesec. Kada sam pogledala bolje u mesec primetila sam da će tek sutra biti pun.

Stala sam ispred kuće i gledala u kola koja su bila parkirana tu. To je bila tamno crvena Toyota Hiluh o kakvoj sam uvek maštala da imam. Jedina osoba koja je znala za to je bila Korina koja je bila u Italiji. Pogledala sam bolje u tablice i videla da na njima piše KORINA. Uzela sam skejtbord u ruke i uletela u kuću.

Korina me je čekala na ulazu. Zaletela sam se i snažno je zagrlila.

Ja: Korina! Od kud ti ovde?
K: Mama me je zamolila da dođem kod vas dok je ona na poslovnom putu. Tata je u Japanu na razgovoru sa direktorom one srednje škole u koju planira da te ubaci.
N: Znači stigla si!

Ubacio se Naim u naš razgovor. Otrčala sam do kuhinje odakle je dopirao njegov glas. Ušla sam i zastala od iznenađenja. Vilica je počela da mi visi.

Ja: Wow...
K: Šta? Nisi znala da ti i brat ume kuvati?

Sto je bio prepun ukusne hrane, a sve to je bilo samo za nas troje.

Ja: Da nisi malo preterao?
N: Ma nikako. Sve što ostane može da se zamezne i kad ogladniš samo izvadiš podgreješ i jedeš. Sad sam spremio više jer mi ne pada na pamet da opet ostajem skoro ceo dan u kuhinji dok se tišetaš po gradu sa Lisom.
Ja: Nismo se šetale. Sele smo u kafić i razgovarale o jednom problemu koji sam imala danas.
K: Kakav problem? Da nije opet onaj Džejms, ako jeste kunem ti se da ću doći lično da ga prebijem.
Ja: Nije on.

Rekla sam kad sam sela za sto. Samo su me posmatrali. Počela sam da pričam i sve sam im ispričala od A do Š kako je danas bilo. Gledali su me jedno vreme sa nevericom. Korina se nasmejala, a Naim ju je pogledao ljutito.

K: To je čist znak da se zaljubio u tebe.

Pocrvenela sam do ušiju.

N: Pusti Korinine smešne priče. Taj majmun još jednom li ti nešto uradi prebiću ga kao mazgu.

Ja: Hvala. Ali znaš da znam i sama da se branim.
K: Znamo, ali samo brinemo za tebe.

Kada sam završila večeru otišla sam u svoju sobu. Trening mi je bio odkazan, jer je trener polomio ruku, a na Španski mi nije dala Korina da odem. Spremila sam knjige za školu, obukla sam pidžamu i izašla na terasu. Stala sam u čudu kad sam videla...

KLETVA : SAZNANJEDonde viven las historias. Descúbrelo ahora