KLETVA : SAZNANJE

First kiss

*23. Jul*

Džejn p.o.v.

Ne spavam noću već danima. Prebledela sam od toliko istrošene krvi. Stvarno ne mogu da poverujem u stvari koje je mama napisala u dnevnicima. Iako sam ih skoro sve pročitala i radim stvari koje je ona napisala da uradim, idalje se ježim od svega toga.

Kloi ipak nije mogla da dođe na Anderus, uprkos svim Izuninim pokušajima da natera njene roditelje da je puste. Ni prisila nije  upalila, a Kaname i kralj mi ne dozvoljavaju da idem na Zemlju za rođendan.

Počela sam da se družim sa Leonom, Hanom, Elidom, Ališom i Arčerom. Pre par dana nam se priključio i onaj klinja P.J., iako zbog svojih zezancija često završava kod direktora. Uprkos svemu što mu pričam, Kaname se ne odvaja od mene, čak je i nakon škole kod mene kući.

Danas je isuviše toplo tako da sam za promenu obukla bele pantalone i belu košulju kratkih rukava. Dosad im se nisam pojavljivala u ovakvo, tako da će biti isuviše iznenađeni.

Neznam zašto, ali od kako mi je Kaname dao onaj medaljon i revolver ne odvajam se od njih. Medaljon je više podsećao na neki od onih starih džepnih sateva. Bio je baš simpatičan.

Dok sam spremala ručak za mene i Kanamea palo mi je na pamet da ga otvorim. Čim sam ga otvorila počela je da svira slatka melodija i znak na ruci mi je zasvetleo.

Ja: WTF?!

Odma sam ga zatvorila i sve je prestalo. Kakve veze sad ovo ima samnom. Okrenula sam ga pozadi i primetila natpis na onom znakovnom jeziku. Usudznaci! Odma sam iz portala izvadila knjigu o njima i prevela.

Ja: Proklet da si Kaname!

Pisalo je Naslednica vatre. Izvadila sam i onaj revolver iz kanija sa strane i na njemu je isto pisalo. Samo dok kođe kod mene platiće mi za ovo. Odakle njemu ovo!

Vratila sam knjigu na svoje mesto i spakovala sve za školu i izašla napolje. Dok sam se obuvala gledala sam u svoje remek delo koje sam juče konačno završila. Mozaik je imao motive cveća na početku dvorišta, a kako se put približavao kući svetlu pozadinu i tamne cvetne motive su smenjivale sve tamnija pozadina i sve manje cveće, dok pozadina nije došla do skroz crne, a cvetovi se pretvorili u sitne zvezdice i jedan veliki mesec kod ulaza u kuću.

Sedela sam onamo par minuta i navlačila rukavice da mi se znak ne bi video, a onda je stigao Kaname. Ušao je u dvorište gledajući u ulepšan pod.

Kaname: Odradila si ovo i bolje nego što sam mislio. Svaka čast. Lepo izgledaš.

Malo sam se zacrvenela, ali sam se brzo uozbiljila setivši se svojih pitanja.

Ja: Hvala. Odakle ti ovaj medaljon i revolver koji si mi dao na početku osmog razreda?

Kaname: Dao mi ih je otac rekavši da mi da mu ih je dao Lorens da bi ih ja dao tebi. Zašto?

Ja: Jer su na njima ispisani usudznaci.

Kaname: Daj mi da vidim šta piše.

Ja: Nema potrebe već znam.

Kaname: Šta piše? Čekaj malo odkud ti znaš da protumačiš usudznake?

Ja: Nije bitno? Uglavnom piše naslednica varte. Isto što je i majka izgovorila na samrti. Možda piše nešto o njima u nekoj od knjiga koje su mi još ostale da pročitam.

Kaname: Uredu proveri to kad se vratimo noćas sa časova. Moraš da ostaneš posle škole. Tako nam je juče Džejms rekao. Mi smo na red da čistimo kabinet hemije.

Ja: Zar opet?! Ovo mi je već četvrti pur ovog meseca.

Kaname: Hajde, hajde. Ako nastaviš da se duriš, zakasnićemo u školu.