KLETVA : SAZNANJE

Zašto si toliko srećna?

*Misa p.o.v.*

Budime glasna buka mog alarma. Polako otvaram oči i otkivsm se. Osetim jutarnji povetarac koji je dopirao sa balkona. Vrata su bila otvorena. Prišla sam da ih zatvorim. Pogledala sam unaokolo. Sunce tek što je izašlo. Nebo je bilo prepuno raznih nijansi plave, ljubičaste, roze, žute i narandžaste. Bilo je prelepo. Uzela sam svoju Nikonovu kameru i slikala taj predivni izlazak sunca. Volim da slikam takvo nebo.

Da li je ono sinoć bio samo san? Volela bi da nije. Bilo je prelepo.

Spremila sam se za školu i sela na krevet. Obukla sam crvenu krop-top duksericu sa kapom, crne duboke pantalone i crvene plitke vansice. Pokupila sam dve niske punđe i stavila crni kačket sa tri prstena sa strane. Uzela sam telefon i crne slušalice i ubacila u crni kožni ranac. Na stočiću pored kreveta je bila neka poruka.

"Nadam se da si se lepo naspavala.
Sptemi za uveče dosta kokica. Doneću neki film da gledamo. Vidimo se."
💙💙💙

Kaname Yoshi

Znači ono nije bio samo san. Osmeh mi je zaigrao na licu. Bila sam presrećna. Ponovo ću moći da vidim Kanamea.

Trčala sam niz stepenice jer sam shvatila da ako ne požurim da ću da zakasnim na čas. Brzinski sam uzela crveni skejtbord i izašla iz kuće.

Sreća pa sam stigla pet minuta ranije. Stavila sam skejtbord u svoj ormarić i uputila se na čas istorije. Naravno da je Usui sedeo pored mene. Sedimo po abecednom redu. Sve jedno ni to nije moglo da pokvari moje dobro raspoloženje.

Iz nekog razloga je i on bio srećan. Primetila sam da je obukao usku teget košulju, crne farmerke i crne plitke vansice. Odjednom su mi žmarci prošli kroz celo telo i osetila sam da sam pocrvemela.

Brzo sam sela na mesto i izvadila potrebne knjige iz ranca. Onu poruku sam na brzinu lepo složila i ubacila ispod crvene maske od telefona.

Odjednom je do mene dotrčala Kloi. Počela je da nas gleda sva izbezumljena.

Ja: Jutro, Kloi.

Pozdravila sam je sa jednim velikim smeškom.

K: Šta se dešava sa tobom?
Ja: Zašto?
K: Šta zašto! Pa presrećna si.
Ja: Je li to neki problem?
K: Čekaj da rasmislim, da. Ti si uvek smorena i nikad u svom životu te nisam videla da se ovoliko smeješ. Em je prva smena! Niko sem vas dvoje nije srećan, tek je početak školske. Raspust je daleko.
U: Pa nije samo raspust razlog za nečiju sreću.
K: A kao da mi ti znaš nešto o sreći.

Zvonilo je za čas i nastavnik istorije je ušao u učionicu.

Nakon pola časa Kevin mi je dao neki papirić. Otvoriću je na kraju časa.

Zvonilo je. Izašla sam iz kabineta za istoriju i ušla u kabinet matematike. Otvorila sam papir koji mi je Kevin dao. Bio je od Kloi.

"Nemoj slučajno da si za vreme velikog odmora pobegla negde sa Usuijem. Nešto mi je sumnjivo to što ste oboje toliko srećni. Da niste kojim slučajem vas dvoje u vezi?"

Počela sam da se smejem. Ne mogu da verujem da je to pomislila, a kamo li da me je pitala. Usui mi je prišao zajedno sa Kloi.

K: Sa tobom stvarno nešto nije u redu.
Ja: Ne mogu da verujem da si me to pitala.
K: Znaš ti mene. Svašta mi pada na pamet.
Ja: Ali od svega mogućeg, tebi je to palo na pamet.
U: O čemu vas dve pričate?

Pogledale smo ga u isto vreme, a onda smo se pogledale međuso i počele da se smejemo.

U: Šta je sad? Imam li nešto na licu?

Čulo se zvono za čas i nastavnik je ušao.

Ja: Nije bitno. Počeo je čas.

Ostatak dana je prošao uobičajeno, sem što je Kloi nastavila da nam postavlja ista pitanja. Ni jedno ni drugo nismo odgovarali.
 
Ponekad bi uhvatila Usuia kako me gleda u toku časa. Nakon toga bi se brzo okrenula, ali još bi imala taj osećaj da me posmatra.

*kasnije tog dana*

Konačno sam stigla kući. Ruke mi odpadoše, a odma su počeli sa domaćim zadacima.

Brzo sam otišla u svoju sobu,  presvukla se i otišla u kuhinju. Preuzbuđena sam. Stala sam ispred frižidera i počela da razmišljam na glas.

Ja: Šta bi mogla da napravim?
K: Napravi sendvič i jedi ako si gladna.

Vrisnula sam i naglo digla glavu udarivši je o ivicu ftržidera.

Ja: Korina! Uplašila si me. I ne nisam gladna. Moram za večeras da spremim nešto ukusno i lepo pored kokica.
K: Zašto? Očekuješ nekog?
Ja: Pa tako nekako. Jedan dobar prijatelj će noćas doći kod mene da gledamo film.
K: Koji je to prijatelj? Da li ga ja poznajem i od kad se znate?
Ja: Kaname Yoshi. Ne poznaješ ga i znamo se već godinama. On mi je drug iz odeljenja.

Počela sam da se preznojavam.

K: Uredu onda. Samo proveravam. I ptedložila bi ti da napraviš pizzu i onu tvoju specijalnu tortu sa pekmezom.
Ja: Hvala.

Izašla je iz kuhinje. Izdahnula sam vazduh koji sam zadržavala u sebi.

Ja: Ufhhh... hvala Bogu da nije ništa posumnjala.

Izvadila sam sve što mi je bilo potrebno i bacila sam se na posao. Prvo sam napravila testo za pizzu i ostavila ga da odstoji par minuta. Zatim sam napravila smesu za koru torte i stavila da se peče.

Dok se kora pekla, pripremila sam čokoladni fil sa plazmom i šlag. Kasnije sam razvukla testo u okrugli pleh, premazala paradajz sosom, izrendala mocarele i poređala komadiće pršute, sudžuka i šampinjona.

Izvadila sam koru iz rerne i ubacila pizzu u nju. Koru sam prvo premazala slojem pekmeza, zatim debljim slojem fila od čokolade i plazme i na kraju sam tortu obložila šlagom.

Ispekla sam kokice i sve odnela u svoju sobu. 

Namestila sam dve lazy bag vreće na sredini sobe ispred televizora i stavila dva stočića sa obe strane. Već je bilo oko devet sati.

Nakon par minuta začula sam kucanje na prozoru...