KLETVA : SAZNANJE

Šok

Usui p.o.v.

Čuje se nekakvo pištanje i polako se budim. Pokušabam da se pridignem i sednem na krevet na koji sam ležao, ali mi ne uspeva jer me je nešto pritiskalo preko grudi.

Napipao sam nešto mekano i čupavo između mojeg vrata i ramena. Polako sam napipao nešto šiljato i stegao ga. Odjednom se šulo glasno kašljanje i ono što se nalazilo na mene je naglo nestalo.

Otvorio sam jedno oko i video Džejn kako kašlje i hvata se za grlo.

Džejn: Da li si ti normalan?! Zamalo da me ugušiš! Zašto si to uradio i šta ćeš ovako rano kod mene kući?

Ja: Morao sam nekako da te sklonim sa sebe, a ovo mi je bio najzabavniji način za buđenje. I zaspali smo na kauč svađajući se. Hehehehe... Celu noć si spavala preko mene, a glava ti je bila naslonjena na moje rame.

Džejn: Ti-ti-ti... Ufhghhhh!!!!

Otrčala je na sprat i neko vreme nije silazila. Odjednom se kroz kuću prolomio glasan vrisak. Brzo sam otrčao na sprat da bi samo video da mlatara desnom rukom i skače na jednoj nozi. Primetio sam da joj je rukavica na par mesta bila crna i spaljena, a tirkizna svetlost njenog znaka se probijala iz tkanine. Takođe je i ostatak odeće imao paljevinu po sebi, oči su joj bile zlatne, očnjaci su joj bili izraženi dok je siktala i režala od bola, a šiljate uši su se probijale kroz kosu.

Ja: Šta ti se dezilo za ime Boga?!

Džejn: Udarila sam mali prst u ivicu vrata i kako sam se uhvatila za kvaku da bi ušla u kupatilo rukavica je počela da gori, a plamen se proširio i po ostatku odeće. Ruka me je zabolela od elektriciteta pri dodiru sa kvakom, ali me ništa više ne boli sem malog prsta na nozi. Uhhh, majku mu koliko boli!!!

Ja: Jedna princeza ne bi trebala tako da psuje. Znaš li to? I kako si uopšte uspela da se zapališ a da nemaš ni jednu moguću opekotinu?

Rekao sam joj dok sam je spuštao na veliki krevet u spavaćoj sobi. Koža joj je gorela koliko je imala visoku temperaturu.

Džejn: I ti bi da si prošao sve kroz šta sam ja prošla.

Ja: Danas ostaješ kod kuće. Bolesna si.

Džejn: Nisam.

Ja: Da jesi. Idi i malo sedi u hladnoj kadi. Pozvaću oca da mu kažem da pošalje nekog doktora da te pregleda i jednu služavku.

Džejn: O ne nećeš! Idem u školu i gotovo!

Ja: I da se onesvestiš u sred predavanja? Ne dolazi u obzir. Ima da  sediš u kuću dok ne ozdraviš. Je li to jasno?

Džejn: Da dragi.

Pogledala me je kao neko štene kad želi nešto.

Ja: Ovaj put ti to ne pali.

Odma je promenila izraz lica i brzo okrećući glavu na drugu stranu dureći se, rekla: Bestraga!

Izašao sam iz kuće i brzo otišao do svog stana jer mi je ostalo još sat vremena do škole.

~Kasnije tog dana~

Leon: Šta je sa Džejn?

Ja: Ako me još neko to pita ima da mu skinem glavu sa ramena, a onoj veštici Ališi ima da izlomin sve koske u telu zbog novima.

Arčer: Čitave noći sam je preklinjao da to ne radi, ali bilo je jače od nje. Čak je izveštaj poslala i u " Modernski dnevni list". Otac ju je zamalo ubio. Jutros je razgovarao sa njima da povrate iz prodaje sve novime, ali je već isuviše puno ljudi to videlo. Celo kraljevstvo bruji o tome. Sreća pa sam je ubedio da ne napiše nešto o njenom pravom poreklu i o moćima. Nije čak ni napisala gde živi, što je pravo čudo.