Kriza

91 8 0
                                    

Džejn p.o.v.

Ja: Ma mogu danas u školu. Potpuno sam uredu.

Kaname: Juče si gorela i to bukvalno, a otišla si u grad sa Kloi! Pa jesi li ti normalna?! Znaš da si mogla sve da zapališ?!

Ja: Ne nisam i ako si došao da mi se svađaš za doručkom, SLOBODNO IZLAZI NAPOLJE!!! Ništa mi ne trebaš.

Kaname: Uredu!!! Spremi se i izlazi napolje!!! Čekaću te u dvorištu.

Ja: Radi šta ti je volja!!!

Izašao je iz moje prelepe mirne kuće uz glasan tresak ulaznih vrata. Skot jedan idiotski. Kako me nervira. Obukla sam crne uske farmerke, klasičnu sivu majicu kratkih rukava bez ikakvog natpisa i crne sportske patike. Uzela sam crni ranac u koji sam prethodno spakovala knjige i izašla kroz prozor na spratu. Niko meni neće da naređuje.

Uspela sam nečujno da izađem iz ulice skačući sa krova na krov. Sa poslednjeg u nizu sam skočila na ulicu jer na njoj nije bilo ni žive duše. Brzim korakom sam požurila ka školi.

Na ulazu u školsko dvorište, naslonjen na jednu od mnogobrojnih lipa, stajao je on. Izgleda da me je idiot Kaname pretekao.

Kaname: Opet si pobegla. Zašto?

E sad mi je već prekipelo. Ako je mislio da ću tek tako da zaboravim onu gadnu svađu od jutros, grdno se prevario. Primećujem da pokušava da priguši smeh.

Ja: Na veliki odmor da si se nacrtao u salu za fizičko. Imaćemo dvoboj. Je l' jasno?

Kaname: Što?

Ja: Budi tamo i završeno.

Okrenula sam se i odsečnim koracima krenula u direktorou kancelariju. Svi učenici su me čudno posmatrali. Upala sam u kancelariju. Direktor se zamalo prevrnuo sa stolice.

Ja: Direktore imam jednu molbu za vas!

Dir.: Šta je toliko bitno devojko da si tako upala? Da ne treba da bežiš nekim slučajem od fanova iz kluba "Džejsui" ili od kluba "Ubijmo monstruma Džejn i oslobodimo princa Kanamea"?

Ja: Od čega?! Ma nije ni važno, samo mi odobrite da mogu da koristim salu za vreme ovog velikog odmora i pozovite sve učenike koji mogu da stanu na tribine da dođu tamo.

Dir.: Zašto bi to uradio?

Ja: Jer ako to ne uradite uništiću vam život.

Dir.: Ha! Kako?

Ja: O samo me vi izazivajte pa će te da vidite.

Krenula sam da izlazim i taman što sam otvorila vrata on me je zaustavio.

Dir.: Uredu pobedila si. I šta želiš da uradiš?

Ja: Ako to želite da saznate moraće te zajedno sa ostalim profesorima da dođete takođe. Samo da vas obavestim da niko neće smeti da bude na terenu.

I nakon završene rečenice sam žurno izašla iz kancelarije jako lupajući vrata.

Nastavilo se ono posmatranje od malopre. Sad mi je jasno i zašto. Ušla sam u učionicu i sela na svoje mesto.

Stvarno me čudi što mi se direktor nije ljutio za odeću, ali uredu.

Hana: Džejn!!!

Zaletela se i zagtlila me. Umalo me nije prevrnula sa stolice.

Ja: Je li sve uredu?

Hana: Je li istina da nisi juče došla u školu zbog bolesti?

Ja: Tako je. Ceo dan sam provela u krevetu.

KLETVA : SAZNANJEWhere stories live. Discover now