Velike odluke

132 11 1
                                    

Usui p.o.v.
~tog dana rano ujutro~

Ja: Konačno! Dome slatki dome!
Dž: Tiše konjino ne deri se! Želiš li da probudiš ceo dvor?

Lupio me je iz sve snage po glavi. Zaslužio sam. Misa mi je zamalo ispala iz naručja.

Ja: Idem da je ponesem u njenu sobu i ne izlazim dok se ne probudi. Predugo sam čekao.
A: Mi će mo biti u našoj sobi.
Ja: Uredu. Javiću vam kad se probudi.

Krenuo sam ka njenoj sobi koja se nalazila u severozapadnom delu zamka. Sve ide po planu.

Nakon par minuta ušao sam u njenu sobu i spustio je na veliki bračni krevet. Seo sam pored nje i čekao da se probudi. Bilo je negde oko tri sata ujutru. Gledajući je tako i milovajući njenu meku i blistavu kosu, zaspao sam u sedećem položaju.

I: Kaname! Konačno si stigao

Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.

I: Kaname! Konačno si stigao.

Preturio sam se i pao sa kreveta od nagke buke. U sobu je upao moj stariji brat Izuna.

Ja: Lepo je i tebe videti. Tiše malo.
I: Vidim da tata nije obraćao pažnju na to koga će da uzne za svoju buduću snahu. Shvatio bi da je sa Anderusa, ali ona je sa te šugave i prezagađene Zemlje. Vidim i zašto se uvek vratiš brže nego što odeš.
Ja: Iz moje perspektive Zemlji preti isti kolaps kao i Anderesu pre 2.5 hiljade godina.
I: Nemoj mi molim te to spominjati.
Ja: Samo sam rekao, uzgred gde se otac i majka? Voleo bi kasnije da ih vidim.
I: U dvorani za prijeme. Puno je došlo zvanica sa svih četrnaest kontinenata. Upravo malopre sam video kako su stigli oni zemljani. Njena porodica. Iskreno da kažem mislio sam da tamo žive samo monstrumi.
Ja: E pa vidiš da i pogrešio. A sad izlazi iz sobe! Počinje da se budi.

Sa osmehom na licu je izašao. Kako me nervira. On je takođe druga ličnost kada pređe u drugi oblik.

Jeste da su njegovi izgledi totalne suprotnosti, ali je kao ličnost potpuno ista. Tako je i kod mene, izgledi su mi potpuno drugačiji, a ličnost ostaje ista.

Za neše druge oblike niko nezna tako da kada smo u njima koristimo druga imena.

Iz misli me je trgla Misa. Nisam ni primetio da svo vreme gledam u nju i da joj milujem kosu.

M: Kaname?
Ja: Da.

Gledala me je sa veoma iznenađenim licem. Ubrzo sam shvatio da ona uopšte nema pojma gde se nalazi.

M: Šta se dešava?
Ja: Morali smo da te dovedemo ovamo da bi smo te zaštitili.
M: "Ovamo"?
Ja: Na Anderus.
M: Gde je to i zašto?
Ja: Uskoro ćeš saznati. Uglavnom kod mene smo u kuću. Obuci neku haljinu iz ormara kasnije će mo imati neku zabavu koju priređuju moji roditelji. Stvari za frizuru su ti u stolu sa ogledalom. Moj broj ti je na ogledalu zalepljen. Pozovi me kad završiš.
M: Zašto?
Ja: Zato što se sama sigurno nećeš snaći u ovom lavirintu od kuće.
M: Sigurno nema toliko hodnika.
Ja: Tek ćeš videti.

KLETVA : SAZNANJETahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon