Prijatelji. To je naziv za osobu kojoj možeš da veruješ. Osobu na koju možeš da računaš. A nekada taj jedan poseban prijatelj bude nešto i više od toga.
Džen je u životu prošla mnogo loših stvari, a sve će se to pogoršati kada upozna jednog prijatel...
Počela je da se smeje i da duva. Stavila je ruku na čelo i naslonila lakat na kolena. Drugom se držala za stomak.
M: Znam da nemam izbora i ne nameravam da se vraćam onakvoj porodici, tako da da. Ja: Jes! M: Ali postoji jedan uslov. Ja: Joooj. Hajde reci šta? M: Možeš sad da me zaprosiš, ali venčanje mora biti tek posle moje osamnaeste. Ja: Zašto? M: Brate, imam četrnaest godina, još nisam završila ni osnovnu školu, a ti očekuješ da se udajem. Ja: Pa nameravao sam samo da završimo sa ovim glupostima oko toga i da se vratimo na Zemlju da bi ti završila školovane. Srednju ćeš ovde. M: Ali kako kad imam ove šiljate uši i menja mi se boja očiju? Ja: Dok to sama ne savladaš, ja ću iskoristiti čatoliju i baciti čini na tebe kako niko to ne bo video. Trebalo bi da traju nekoliko dana. M: Možeš da bacaš čini? Ja: Ovaj da. M: Kako je to kul!
Wow. Prvi put da je tako nešto rekla za mene. Pomeramo granice. I ovo je neki napredak.
Ja: Stvarno misliš da sam kul? M: Pa da. Sve ovo je potpuno novo za mene pa tako da mi je na neki način sve ovo zanimljivo. A imam li ja neke moći?
Na tren sam zažmureo. Uh devojko. Ubi me za sekundu. Povratio sam staloženost.
Ja: Verovatno. Svi Feji imaju neku specijalnost. Inače svaki klan ima svoju specijalnost i svoje karakteristike. M: A koje su tvojeg klana? Ja: Mi smo korisnici magije. Jedno obličje nam je fejsko, ali samo čistokrvni, odnosno članovi glavne familije imaju vampirsko obličje kao drugo. Na našoj planeti jedino vlasnici pure-blood, iliti čistokrvni mogu pretvarati druge u vampire. M: Wooow. Jesi li nekada pio ljudsku krv?
Lupio sam se iz sve snage po glavi, ali onda sam shvatio šta sam uradio i odma se urazumio.
Ja: Na žalost ne i nikad neću. Mrzim svoj drugi oblik i koristim ga jedino u nužnim situacijama. M: Ok. A da te pitam nešto. Ja: Molim? M: Da li poznaješ Kanamea Yošia?
Na sam pomen imena sam se zagrcnuo i počeo da kašljem. Potapšala me je po leđima da bi došao sebi. Stvarno ima jak udarac, a tek koliko će imati jak kad bude bila svesna svoje snage. Povratio sam se i seo normalno.
Ja: Na žalost da. To je zapravo moj drugi oblik. M: Ha! Šta si upravo rekao? Ja: Rekao sam da sam ja zapravo Kaname Yoši. Odnosno moje puno ime je princ Kaname Usui Kuran. M: Sad te stvarno ne kontam. Ja: Ni ne moraš! Daj mi ruku da ti stavim prsten i da idemo unutra jer stvarno počinje da mi bude hladno!
Pružila mi je ruku i stavio sam joj mali verrnički prsten, a ona se valjala od smeha. Izgledala je prelepo. I prsten joj je čak stajao savršeno.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Ja: A sad si zvanično moja. M: Ne nisam. Ja: Kako? Pa upravo sam te zaprosio. M: Jesi, ali ja u svakom trenutku mogu da odbijem prosidbu, s obzirom da će venčanje biti posle moje osamnaeste godine.
Pokvareno se nasmejala. Platiće mi za ovo.
Ja: Uredu, ali predomislićeš se za ove četiri godine. A sad idemo unutra, želim da te upoznam sa nekim. M: Dobro, ali nisam ja laka za pridobijanje kao što misliš.
Samo sam se nasmejao, stavio ruke u džepove i krenuli smo unutra. I dalje je bila gužva. Otišli smo do mesta gde su se nalazili naši roditelji. Okrenuo sam se prema Misi i primetio da je postala mrtva hladna.
Na njenom licu nije bilo nikakvih emocija, a u njenim očima je buktala mržnja i prezir prema njenim roditeljima. Ona ih stvarno ne podnosi. Ni ja ih ne bi da sam na njenom mestu.
U jednom trenutku smo im privukli pažnju i počeli su da blenu u nas kao da su videli Bog zna šta. Njena majka i sestra su počele da plaču, a njen otac je stajao ponosno. Koji namćor. Stao sam preko puta svog oca.
Ja: Oče. Želeo bi da te upoznam sa gospođicom Misaki Rouz.
Odmakao sam se da bi video Misu. Uhvatila je rubove haljine i nežno se poklonila. Ko bi ikad pomislio da nije iz kraljevske porodice.
Pogledao sam u oca. Izgledao je zadovoljno.
M: Veoma mi je drago što vas upoznajem.
Kada je to rekla, video sam da moja majka stoji i razgovara sa gospođom Rouz. Prišle su nam. Gđa Rouz je prišla misi i snažno je zagrlila. Misa ju je samo lagano zagrlila i nasmešila.
G.R.: Misa! Izgledaš prelepo, dušo moja. Presrećna sam zbog tebe. M: Hvala vam gospođo Rozali. G.R.: Znaš da sam ti milion puta rekla da me zoveš majko. M: Okey.
Misa p.o.v.
Rozali se odmakla i prišli su mi Kaira i Naim. Korina me je ujvatila za ruke.
K: Žao mi je što se sve ovo ovako moralo desiti i što sad moraš da živiš ovamo. A ti prinče kako god! Bude mi li se samo požalila na tebe, ubiću te. U: Uredu. Ne brini. Neće joj faliti ni dlaka sa glave. K: I bolje da je tako.
Nasmejala sam se. Uvek je bila zaštitnički nastrojena. Primetila sam da se Usui davi od smeha. Na tren mi je Naim privukao pažnju. Šmrkćao je i oči su mu bile pune suza.
Ja: Awww...Naime! Dođi da te zagrlim. N: Ma nije mi ništa. K: Ma kako ti nije ništa! Vidiš da samo što nisi pukao od plača. Već ti nedostaje.
Nasmejali smo se svo troje i snažno zagrlili. I meni su krenule suze od nostalgije za njima. Ceo život su me štitili od oca i njegovih pakosti, čak i ako nismo rođeni sestre i brat.
Odmakli smo se i pogledali međusobno. Usui je prišao Naimu i potapšao po ramenu.
U: Druže, nemoj da se brineš za sestru. U dobrim je rukama. Uzgred sutra ujutru ćemo biti u školi. Ja: To! Taman ću moći sve da ispričam Kloi. Ima da pošizi. U: E baš zbog toga joj ništa ne smeš reći. Ni njoj, ni bilo kome drugom. Ja: Kako bezveze. U: Moraš se navići. Ni ovde nikome ne smeš reći. Bila bi ista reakcija. Ja: Kako? U: Nije sad bitno. Ispričaću ti neki drugi put. A sad nas izvinite, želim da sa mojom verenicom odigram još jedan ples dok se ne vratimo na Zemlju.
