KLETVA : SAZNANJE

Veliko saznanje

*Misa p.o.v.*

Ja: Kaname!!!

Prodrala sam se iz sve snage. Suze su mi navirale na oči i klizile niz obraze kao vodopadi.

Nije se odazvao. Nema ga više. Otišao je zauvek.

Otišla sam do kupatila da se umijem. Pogledala sam svoj odraz i primetila nešto drugačije. Ispred mene nije stajala osoba koju svakog dana gledam, devojka koja se samo u retkim trenutcima viđa nasmejana.

Stavila sam ruke preko usta od užasa. To više nije bila ista Misa. Zenice su mi se izoštrile u pravu vertikalnu liniju, beonjača je postala crna kao ugalj, a boja mojih očiju je postala svetla kao zlato. Uši mi nisu bile kao nekad, bile su dugačke i šiljate.

Polako sam odvojila ruke od usta. Primetila sam da su mi očnjaci izraženiji. Kada sam ih dotakla kažiprstom počela je da kapa krv.

K: Znači, došlo je vreme.

Korina se pojavila iza mene. Sa velikim osmehom na licu.

Ja: Vreme za šta?
K: Demon je konačno oslobođen.

Suze su mi navirale još više. Osoba kojoj sam u životu najviše verovala me je upravo nazvala "Demonom".

Ja: Šta... šta bi to trebalo da znači?
N: To znači da je došao trenutak kada ćeš da napustiš našu porodicu.
K: Idem da pozov tatu da je ispiše iz škole. Biće veoma ljut zbog Ričardovih loših proračuna.
Ja: Ja stvarno ništa ne kontam?
N: Nema šta da ne kontaš. Jednostavno shvati da ne pripadaš ovom svetu.
Ja: Ali...kako?
N: Smiri se. Kako god izgledala uvek ćeš biti moja sestra. Dogovoriću se sa tatom kasnije da odeš sutra u školu i da se pozuraviš sa prijateljima. Siguran sam da će Usui biti jako srećan.
Ja: Kako to misliš?
N: Nisi znala da je i on nakaza isto kao i ti. Ti si njegova verenica!
Ja: V...v...verenica!!!
N: Da taj brak je ugovoren još na tvom rođenju. Samo smo čekali dan kada ćeš se po prvi put transformisati. To je trebalo da se desi na drugom mestu, ali je trensformacija poranila deset meseci. Trebala si da se transformišeš tek na svoj 15. rođendan. Ali, šta tu da se radi.

Izašao je iz kupatila, dok sam ja sedela na podu i gledala ga nemim pogledom kako odlazi razmišljajući o svemu što se desilo večeras.

Nakon nekog vremena izašla sam iz kupatila i primetila da je prepuna kutija sa mojom odećom.

Sela sam ispred velikog ogledala i počela da meditiram. U sobu su svakog časa ulazili neki ljudi i iznosili te kutije.

Napokon nakon nekog vremena su svi zvuci prestali. Imala sam osećaj kao da je vreme stalo. Ustala sam i legla na krevet jer sam videla da meditacija ne pali.

*Usui p.o.v.*

Što sam se transformisao osetio sam neku čudnu auru u blizini. Počinjem da se brinem.

U sobu je uleteo Džasper.

Ja: Šta je bilo? Vidiš li koliko je sati? Treba da spavam. Stra treba da idem rano u onu prokletu školu.

Gledao me je začuđeno.

Dž: Pogledaj se u ogledalo.
Ja: Zašto?
Dž: Samo to uradi.

Otišao sam u kupatilo...

Ja: Šta?!!!!

Dž: Uredu smiri se sada. Ima nešto bitnije od toga što ti je kosa postala zlatna i oči su ti svetlo zelene.
Ja: A to je?
Dž: Moramo večeras da je vodimo na Anderus. Transformisala se.
Ja: Šta?!!! Je*o te! Kako?
Dž: Ne psuj! Neznam izgleda od nekog šoka.
Ja: Da li Lord otac zna za to?
Dž: Zna. Malopre ga je kontaktirao Naširama i javio mu, a zatim je on meni. Zvučao je u isto vreme i srećno, a i veoma iznervirano.
Ja: U redu idemo onda po nju.
Dž: Stvari su joj već prebačene na Anderus. Moramo biti brzi.
Ja: Uredu. Zovi Alis i idemo. Obavestite i ekipu iz Forksa da odu na Anderus.
Dž: Već su obavešteni.
Ja: Onad je sve završeno. Idem. Sve je ostalo po planu.

Skočio sam na krov i čekao sat da odkuca previ trenutak za početak misije...