KLETVA : SAZNANJE

Povratak

Nakon nekog vremena parkirali ssmo se na nekom parkingu i Izuna je bacio neke čini i oko auta se pojavilo nekakvo zaštitno polje.

Šetali smo po centru. Kloi i ja ulazile smo u skoro dvaki butik i kupile bi po nešto što bi nam se svidelo i to je sve bilo na njihov račun.

Nakon jedno sat vremena seli smo na terasu nekog kafića. Ova planeta je toliko slična Zemlji da je to prosto neverovatno. I ljudi su bili prilično prijatni, tek ponekad bi osetila nekog nadprirodnog, ali se nisu mogli razlikovati od potpuno običnih ljudi.

Izuna: Zašto vi devojke morate da budete toliko zavisne od kupovine?

Ja: To nam je u prirodi.

Na to smo se svi nasmejali. Pričali smo još oko dva sata o svemu i svačemu. Nismo ni primetili koliko je sati. Već je bilo pola jedanaest. Platili smo i polako krenuli. Nakon desetak minuta smo stigli do auta i polako krenuli.

Ja: Usui, zar se dvorac ne nalazi u suprotnom pravcu?

Izuna: Ne idemo tamo već u našu porodičnu kuću koja se nalazi u susednom gradu. Manjem dosta od Aksela u kojem smo do sad boravili. Tamo će nas čekati naša majka.

Usui: Mama kaže da tata tamo nije dolazio tamo od kako je postao kralj pre nekoliko vekova. Tamo ćemo nas dvoje zajedno sa mojom majkom da živimo od juna, jer Misa ne želi da "misteriozno" napusti školu i u aprilu počinje školska godina. Tako da krećemo dva mesec kasnije.

Kloi: Nećeš raditi završni ispit?

Ja: Neću. Moramo da smo ovamo prvog juna, jer nam je takav dogovor sa direktorom. Završni ispit smo radili pre mesec dana. I Usui nećemo živeti zajedno znaš to i sam. Kralj je rekao da će mi napraviti kuću u blizini škole. Imamo dogovor da spavaća soba bude ista kao i moja u staroj kući. Stvari su već premeštene jer je gotova. A garderober iz zamka će za par meseci kad budem trebala da se uselim. Bože hvala ti što izmisli mašinu za peglanje, sušenje, pranje veša i pranje posuđa da ne moram da se mučim.

Izuna: Znaš da to ne postoji na našoj planeti?

Ja: Znam i zasto sam još srećnija što postoji teleporter pa je sve moje stvari premestio tamo. Jedva čekam da vidim kako izdleda kuća, ali za to ima još vremena.

Kloi: A kakva je ta srednja škola?

Usui: Potpuno ista kao one iz onih crtaća koje vi nazivate "anime". Sem što ima samo opšti smer gimnazije i upisuje se ko hoće. I veličine je kao vaše tri najveće akademije u Atini.

Ja: Hej! Nemoj me vređati! Anime nije crtani to su serije kroz koje se osećanja iskažu milion puta bolje nego u španskim ili indijskim sapunicama.

Izuna: U takvim sapunicama se nezna da li ti je žena udata za tvog oca majka ili sestra ili da li ti je majka neka sluškinja koju ne fernaš ni 2%.

Njih dvojica su nastavili da nešto pričaju a nas dve smo zaspale.

~Za to vreme na drugom kraju Moderne, par kilometara od obale~

"Momci, izvlačite tu mrežu iz vode! Nešto se upetljalo u mrežu! Moramo da je raspetljamo!" Vikao je jedan od mornara na velikom robarskom brodu.

Sajla je polako izvlačila mrežu iz slane morske vode. Bilo je veliko nevreme. Što bi se reklo zatišje pred buru.

Galebovi su kružili oko broda očekujući svoju večeru koju su ribari trebali ubrzo da izvade iz vode.

Čim je mreža bila izvađena mornari su ostali zatečeni prizorom. Nikada za života nisu uhvatili toliko ribe, ali pored tolike robe bilo je još nešto.