KLETVA : SAZNANJE

Ona nije obična devojak

Aleks(direktor) p.o.v.

Šetao sam gore dole po svojoj kancelariji čekajući da par mojih starih prijatelja dođe zbog hitnog sastanka. Znao sam da mi je ovo sa iznenadna dva nova učenika bilo i suviše čudno.

U kancelariju je upao P.J., a za njim i Džejms, a nakon par minuta i Teodor.

P.J.: Šta je razlog hitnog sastanka, pa mi nisi dozvolio ni da jedem? Pa nisi ih držao od kako sam ti pre stotinu godia podmetnuo beli luk u tvoj voljeni kovčeg.

Džejms: Ovo je milion puta ozbiljniji povod za sastanak od toga. Sam sam je video.

Teodor: Koga?

Ja: Sebastionovu sestru.

P.J: Kako je to moguće?! Pa gospa Marijana je nestala bez ikakvog traga pre nego što je rat započeo, a Sebastijan sravnio sa zemljom obadve vojske, zapečatio Eravana i u toj silnoj eksploziji nestao. Verovatno da je poginuo.

Teodor: Nije. Par dana pred novu godinu, dok sam bio u izvidnici u ribarskim zalivima, osetio sam oslobađanje moći u jednom od skladista, ali mislio sam da nije ništa sve dok ga jednog dana, pre par nedelja nisam video na ulici. Protrljao sam oči misleći da mi se priviđa, ali kad sam ih opet otvorio nije ga bilo. Nisam mogao da osetim ni njegov miris, ni njegovu moć.

Džejms: Ti jedno fejsko kopile bedno.

P.J.: Kako izgleda devojka da bi znao koga treba da pratim i držim na oku? Znači zbog toga si me ubacio u školu na početku školske, krvopijo jedna.

Ja: Potpuno je ista kao i on. Sem što joj je kosa talasasta. Vrti se oko onog polu-fejskog princa. Odeljenje II-1. Teodore, gde si primetio Sebastijana?

Teodor: Par ulica ispod škole. Na onom šetalištu punom kafića i restorana.

Džejms: Vi obratite pažnju na sva mesta oko škole, a ja ću na Džejn u toku časova. P.J. ti je posmatraj van časova i tokom noći. Moramo kasnije da odemo do Sebastijanovog zamka i da skinemo zastitnu barijeru. Ovo mi nikako ne sluti na dobro.

Džejn p.o.v.

Nisam znala šta drugo da urdim, pa sam ga povukla za torbu i zamalo ga obalila preko sebe.

Ja: Sačekaj me ispred. Pleaseee.

Kaname: Uredu.

Izašao je, a ja odmah za njim.

Kaname: Šta hoćeš?

Ja: Da idemo zajedno na odmor. Ne poznajem nikoga osim tebe ovde, a sigurna sam da neću još dugo, a za tebe se već prilepilo pola škole.

Kaname: Sama si htela da plašiš sve oko sebe, nisam ti ja kriv.

Ja: Ooo! I te kako jesi! Tebi je bilo i suviše dosadno na Zemlji pa si me dovukao ovamo! Znaš da i samu sebe palšim kad sam ovakva! Zato je bolje da ćutiš! Jel' ti jasno?!

Kaname: Ne možeš da mi naređuješ, ali sam shvatio poentu. Idemo.

Išla sam iza njega i još par devojaka koje su ga držale za ruke i prilepile se uz njega kao neki prilepci. Malo je falilo da na sred hodnika počnem da režim na jednu devojku koja je stajala uz njega i gladala ga kao da hoće da ga proguta celog, a povremeno bi mi se okrenula i isplazila jezik.

Izašli smo u dvorište, jer koliko sam čula, svi su poneli užinu, a napolju je bilo lepo vreme. Odvojila sam se od te grupice i sela iza jednog drveta koje je bilo malo dublje u parku koji se nalazio ispred škole. Izvadila sam telefon i slušalice. Hvala ti majko za čaroliju za međuplanetarni wi-fi i signal. Pozvala sam Kloi na video chat dok niko nije gledao.