Prijatelji. To je naziv za osobu kojoj možeš da veruješ. Osobu na koju možeš da računaš. A nekada taj jedan poseban prijatelj bude nešto i više od toga.
Džen je u životu prošla mnogo loših stvari, a sve će se to pogoršati kada upozna jednog prijatel...
Ja: Uredu. Opraštam ti. K: Šta! Zar ćešmu tek tako oprostiti? U: Vidiš da već jeste.
Krenula sam polako niz hodnik i ostavila njih dvoje da se svađaju.
K: Hej! Misa, čekaj me!
Potrčala je zamnom. Nisam mnogo odmakla.
Ja: Jesi li se premestila kod mene? K: Ne. Ne da mi ni da priđem klupi. Ponaša se kao neki čuvar... Idiot... Ja: Hahaha...uh...ozbiljno tako misliš? K: Da. Šta je smešno? Ja: Ništa.
Ušle smo u učionicu i sele na svoja mesta. Nakon 10 minuta ušao je Ijan i seo na do mene.
Časovi su prošli kao i uobičajeno. Nastavnici su odma počeli sa predavanjima. Na odmorima, Usui je Kloi i mene pratio u stopu. Nervira me.
Polako smo kenuli kući. Usui me i dalje ne ispušta iz vida. Okrenula sam se ka njemu kada smo ušli u našu ulicu.
Ja: Zašto me pratiš? U: Ne pratim te. Živim u ovoj ulici.
Stojali smo tako par minuta. Osećala sam da mi vilica visi. Ovo je čista propast.
Ja: Od kad to? U: Sinoć sam se doselio ovde sa starijim bratom Džasperom i njegovom suprugom Alis. Kuća mi se nalazi u blizini.
Evo razloga zašto ga ranije nisam videla. Ja: Uredu.
Krenula sam napred i ušla u svoje dvorište. On je ušao u dvorište pored mojeg.
Bože! Pomahnitaću! Samo da prozor njegove sobe ne gleda na moj balkon. Naše kuće imaju isti broj spratova.
Ušla sam u kuću. Roditelji i Korina (starija sestra) su na poslu, a Naim je u srednjoj. On je treća godina. Ušla sam u svoju sobu, koja se nalazila na trećem spratu i njeni prozori, koji se nalaze samo na jednom zidugledaju na severo-zapad. Presvukla sam se i otišla na balkon. Sreća pa imam zid umesto ograde. Zalegla sam u hrpu jastuka koja tu stoji uvek. Stavila sam slušalice i pustila plejlistu pesama Sergeja Ćetkovića. Na njoj se nalaze moje najomiljenije pesme na Srpskom.
Inače pored Grčkog, govorim perfektno Engleski, Francuski, Japanski, Nemački, Srpski i Španski govorim onako. Grčki i Japanski znam osmalena. Nikad nisam izašla van svoje države, ali me to nije sprečilo da učim strane jezike. U mojoj ulici se nalazi centar u kojem možeš naučiti bilo koji jezik. Moja mama uvek govori "Što više jezika znaš, to više vrediš." Tako da su me u tome podržavali.
To je jedan od mojih hobija. Uzgred, bavim se umetničkim klizanjem, sviram klavir i inače mi je soba u haosu zbog raznih crteža i skica pejzaža.
Nakon nekog vremena na mene je sleteo papirni avion. Na njega je pisalo "Otvori me". Nasmejala sam ga i otvorila. To je bila poruka od Usuia.
"Izvini molim te još jednom za ono danas u školi. Evo ti moj broj pa mi pošalji poruku. ••• ••• •••• 💙💙💙"
Bože. Čak je i plava srca!
Počela sam da se smejem. Uzela sam telefon, poslala mu poruku i dodala ga u kontakte. Ustala sam i ušla u sobu. Uključila sam play station 2 i ubacila CD na kom se nalazi moja najdraža video igricu "Naruto Shippuden Ultimate Ninja 5".
Znam da je previše detinjasto, ali jednostavno volim takve stvari. Volim sve što ima veze sa magijom. Uvek sam maštala da imam super moći, ali to je jednostavno nemoguće. Jedino preko video igrica mogu da iskalim želju za tim.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dok sam čekala da se igrica učita, pozvala sam sestru od ujaka, Lisu.
Ja: Hej! Kako si? Hoćeš li da izađemo da prošetamo po gradu? L: Volela bi. Kad? Ja: Najverovatnije ću u stari deo grada biti za 10 minuta. Sa skejtbordom ću. L: Uredu. Čekaću te kod spomenika. Ja: Ok, ćao.
Zdravo svima! Želela sam da vas obavestim da je profil zoi_uchiha na instagramu počeo sa radom. Pa ako vam nije teško pogledajte i komentarišite. Do sledećeg dela, ćao.💙💙💙
