KLETVA : SAZNANJE

Dolazak na dvor

Kloini roditelji su dopustili Kloi da ide sa nama "na imanje van grada".

Ispostavilo se da u podrumu naše kuće nalazi ogroman teleporter u obliku velike kružne ploče, utisnute duboko u betonskom podu i ispisanom nekakvim znacima za koje su nam rekli da se nazivaju rune.

Postavili smo sve stvari na njega i stali na slobodan prostor. Prvo smo mislile da se zafrkavaju sa nama kada su počeli da izgovaraju neke čudne reči, a onda su znakovi počeli da svetle veoma inenzivnom plavom bojom.

Ja: Ovo će mi biti prvi put da putujem na drugu planetu u svesnom stanju.

Kloi: Meni je ovo idalje previše čudno da bi poverovala da je stvarno. Tako da se stvarno, ali ono stvarno plašim. A ti znaš da ja nisam toliko plašljuva.

Ja: Veruj mi Kloi isto se osećam.

Izuna: Stigli smo. Uzimajte kofere, kočija nas čeka.

Nas dve: Šta?! Kako?! Kad?! Kočija?!

Usui: Wow. To je puno pitalja postavljenih u isto vreme.

Izuna: Uffff... Kao prvo, dok st vas dve blebetale o tome kako se plašite mi smo već stigli. Kao drugo... Halo to je teleporter. Transportuje nas brzinom svetlosti. I kao treće, ovaj teleporter koji vodi na Zemlju se nalazi dalje od dvorca iz bezbednosnih razloga, pa zbog toga moramo kočijom jer opet dolazimo na dvor, ne možemo da idemo autom.

Ja: Aha. Vidim koliko izgleda da koriste automobile.

Usui: Shvati, ovo je donekle eko planeta, trudimo se da što manje zagađujemo od poslednje prirodne katastrofe, koja je zbrisala skoro ceo nadprirodni život na ovoj planeti pre oko 2.6 hiljada godina. Uspelo je svega par nadprirodnih vođa da preživi, uključujući i našeg oca.

Izuna: Idiote! Toliko učio, a neznaš šta je izazvalo tu katastrofu.

Usui: Hajde onda objasni kad tata nikad o tome nije pričao!

Počeli su da se  svađaju dok smo hodili kroz jednu šumu. Počinju da smaraju sa ovim stvarima.

Izuna: Jedna stvar je sigurna i to svi znaju. Katastrofu je prouzrokovao onaj jebeni idiot Altos.

Kloi: Wow. To nisam očekivala da čujem od nastavnika, a kamo li od princa prestolonaslednika.

Usui: Nemoj više ikad da si izgovorio njegovo ime. Znaš i sam zbog čega sve ovo radim.

Pokazao je glavom na mene dok smo ulazili u kočiju. Usui je i o putu pričao u prazno o tome kako se oni tamo ponašaju kao da su i u Srednjem veku i u 21. veku.

Već smo negde na pa puta kako mi je izuna šapnuo dok ovaj idiot nije ni obraćao pažnju na nas. Stvarno voli mnogo da filozofira.

Izuna: Dosta je više, profesore istorije. Primečuješ li da je devojka zaspala od dosade.

Malopre sam primetila kako je Kloi zaspala na Izuninom ramenu, a on se pobednički osmehivao.

Usui: Uredu predajem se. Ali vas dvoje bi ste zaista bili prelep par,samo da joj ti nisi nastavnik i da nisi stariji od nje, tipa jedno 20-ak godina i da ona nije obična smrtnica i to sa Zemlje.

Ja: Usui!

Izuna: Neka ga. U pravu je. Sviđa mi se od prvog dana kad sam je ugledao. Samo čekam da završi srednju. Oko besmrtnosti ćemo lako srediti. Nisam ja kao ti Usui. Uvek sve hoćeš odmah i sad. Treba prvo da zaslužiš nečije poverenje i naklonost da bi mogao da ga/je nazivaš svojim vlasništvom.

Usui: Da, da. Kako god.

Gledao je smoreno kroz prozor i odmahivao rikom kao da tera neki oblak dima od sebe. Toliko me je iznervirao da sam ga munula u bubreg iz sve snage. Zamalo je prošao kroz kočiju.