KLETVA : SAZNANJE

Mora kad-tad da sazna.

Misa p.o.v.

Dani nam prolaze jako brzo i u učenju. Usui se nije odvajao od mene ni u jednom trenutku.

Par dana je pred Novu godinu. Usui, Izuna i ja ćemo za Novu godinu biti na Anderus.

Svakog dana sam učila nešto novo o mojim fejskim moćima i obličju. Za sada su mi se samo čula izoštrila, brzina i snaga udesetustručile i uspela sam da naučim kako da kontrolišem promenu boje dužica. Usui kaže da to uopšte nije fejska osobina i da sam to nekako nasledila od roditelja. Takođe mi je pojasnio da su feji i vilenjaci jedno te isto, sem što ih tako nazivaju na Anderusu.

Sa ocem nisam razgovarala od incidenta, majka mi je umrla na samom mom rođenju, tako da nisam imala koga da pitam u vezi toga.

Uglavnom sada pokusavam da se privikavam na nove sposobnosti, ali teško.

Pakujemo neke osnovne stvari za put, jer nam je većinu stvari na Anderusu. Raspust je počeo nakon završetka današnjih časova. Sutra veče krećemo. Baš me interesuje kako ćemo da idemo tamo.

Odlazim do Usuia da bi ga molila da pusti Kloi da ide sa nama. Ona mora da sazna za sve ovo inače ću crknuti u suprotnom. Znam da ću zažaliti zbog ovoga što ću sad da uradim.

Ja: Ljubavi, mogu li nešto da te zamolim?

Usui se okreće ka meni kao opržen i skače na mene grleći me. Obuhvati mi rukama lice i počne da me ljubi u čelo iz sve snage. Znala sam da će ovo da uradi i da ću ja da zažalim.

Usui: Reci moja najdraža.

Kleknem na kolena, spojim dlanove, pogledam ga onim umiljatim pogledom i izbacim donju usnicu.

Primetila sam da se zbog nečega suzdržava, ali mi nije bilo jasno zbog čega.

Ja: Molm te, molim te, molim... najlepše na svetu te molim da Kloi pođe sa nama na Anderus. Pleeeeeeeeeeeeeeeeeeece.

Sa nelagodom je pogledao u Izunu koji je samo nemo klimao glavom. Ovo je prošlo bolje nego što sam očekivala. Mislila sam da ću najmanje dva dana morati da ih molim bez prestanka, sve dok im ne dosadim.

Usui: Uz Izuninu odluku, odnosno odluku princa prestolonaslednika čitavog kraljevstva Moderne Kloi Štrauzen može da krene sa nama.

Izuna: Stvarno ne moraš toliko da preteruješ. Znaš?

Usui: Naravno, Vaše visočanstvo.

Rekao je sa podmuklim osmehom i počeo da trči kroz kuću, dok ga je Izuna jurio sa kutlačom u ruci. Ponašaju se kao mala deca.

Izuna nam je spremao ručak, jer smo i Usui i ja za to suviše nesposobni.😅

Ja: Uredu onda. Ja ću da pozovem Kloi da dođe ovamo da bi joj sve pojasnila.

Oboica su se zaostavila ispred mene.

Usui: Ali onda će saznati da živiš kod nas.

Ja: Ali saznaće sve i onako tamo, pa što da ne da sazna da živim kod tebe? DRAGI!

Ponovo je skočio na mene i snažno me zagrlio.
He, he. Sad sam mu napokon pronašla slabu tačku.

Ja: Dobro, dobro. Shvatila sam da me voliš.

Usui: Izvini. Hajde sad. Pozovi je.

Popela sam se na sprat i ušla u našu sobu. Znam da je previše, ali Usui ne želi ni jednog jedinog trenutka da se odvoi od mene. Kao da se plaši da me neko ne otme ili da mu krijući ne odem. Sreća pa ne spavamo u istom krevetu, e tek tad bi bio pravi pakao za mene.