KLETVA : SAZNANJE

Wish and promise

Tek kad smo došli kod kuće je počela prava ludnica. Pustili smo muziku sa Zemlje na ogromnim zbučnicima koje su doneli iz moje stare sobe ovamo prilikom selidbe. Iskreno njihova muzika je pomalo dosadna. Igrali smo razne igre. Najviše im se svidelo neljuti se čoveče i par igara sa kartama. Razbijala sam ih sve u Remiju. Takođe smo i pevali. Napravili smo mini takmičenje u pevanju. U žiriju su bili Klarisa, Mikael i Izuna. Ne mogu da verujem da se ma samom kraju takmičim sa Noom i opet ga pobeđujem. Hallo od Adel uvek pobeđuje.

Posle toga su se ova sedmorica toliko napila viskija i sakea da to nije normalno. I opet su bili pri zdravoj pameti, al ipak malo ošamućeni. Pričale smo im o životu na Zemlji i prilično su se iznenadili njime. Dogovorili smo se da u Akvarijusu (našem julu) odemo na odmor na Zemlju. U razgovoru sam saznala da su skoro svi Kanameovi drugovi ili isto godište kao i on ili godinu stariji. Jedini izuzetci su bili Subaru koji je imao 333 godine, a izgleda kao da ima 19 i Yuzu koji ima 16. Yuzu je deo kraljevske porodice, ali iz drugog kraljevstva. Njihova karakteristika je što izgledaju kao normalni ljudi, a ustvari se rađaju kao vampiri i stare sve dok ne dođu do svoje 18-e godine, i korisnici su magije.

Došlo je vreme da odkuca ponoć, a napolju je počeo da žari nebom neverovatan vatromet. Usui me je uhvatio za ruku i odveo u zadnje dvorište. Kada smo izašli u zzadnje dvorište videla sam da je bilo prekriveno svećama različitih veličina i bio je poreban samo jedan pucanj njegovih prstiju da se sve one upale. Na mestu gde je bilo najviše sveća nalazila se jedna velika baštenska ljuljaška koja je gledala ka ograđenoj litici sa koje se mogao videti ceo grad. Prišla sam ogradi i počela da gledam u neverovatan prizor. Grad se bukbalno nalazio na ogromnoj ravnici. Ceo prekriven blještavim žutim noćnim svetlima, a nebo je bilo prošarano neverovatnim šarenim vatrometom i najsjajnije zvezde koje sam ikad videla koje su bile u pozadini dva puna meseca. Jedan je bio svetlo ljubičast, a dtugi svetlo teget boje. Usui je stao iza mene i tek tad sam čula laganu muziku. Okrenuo me je ka sebi i počeli smo da plešemo. 

Ponoć je pala, a tad je počeo najluđi vatromet. Usui je polako stao ispred mene u trenutku kada je odkucala ponoć.

Usui: Imaš li neku novogodišnju želju?

Ja: Zapravo imam.

Usui: A toje?

Uneo mi se u facu i pokvareno mi se nasmejao. Mrzim kadmi to uradi.

Ja: Volela bi da se ponašaš prema meni kao da me ni ne poznaješ. Ali to tek kad krenemo u školu. 

Usui: Puno si mi olakšala život. Hvala. Ispunila si mi najveću novogodišnju želju.

Ja: A to je pretpostavljam...

Usui: Da ne moram više da se pretvaram da sam zaljubljen u tebe.

Ja: Molim? Mislila sam da me stvarno volis i da si samo zbog toga hteo da se udam za tebe, a ne zbog toga što je tvoj otac sklopio ovaj idiotski dogovor sa mojim ocem. Izgleda da sam pogrešno procenila celu situaciju. Ponovo.

Usui: A ja sam mislio da si ti suviše tvrdoglava da bi priznala da ti se svidjam, ali izgleda da nije tako. Mislim, ono, kome se ja nesviđam?

Ja: Meni.

Počeli smo da se smejemo, a on je ugasio onu prokletu muziku jer je oboma dojadila.

Sedeli smo tu još neko vreme i pričali o raznim promašajima naših očeva.

Ja: Znala sam da je sve ovo suviše nestvarno da bi bilo istinito. Niko me nikad nije podnosio, čak i Kloi uspem ponekad da isteram iz takta. Ona stvarno jeste dobra osoba i stvarno smo dobre prijateljice, ali se na kilometar primecuje da se samnom druzi samo iz koristi. Kao što sam ti rekla one noci u basti. Uvek su me svi izbegavali. Deca u vrtiću su me se plašila i uvek mi govorili da sam čudoviste. Na igralištima bi roditelji sami sklanjali svoju decu od mene i gledali me sa prezirom. Čak me ni Korina i Naim toliko ne podnose, jer se njihova majka razvela od našeg oca zbog moje majke i ostavila ih same sa tatom. Ali opet sam se vremenom navikla na samoću. Tako je bilo i tako će ostati.