Odlazak

148 18 2
                                    

Sada je 02:34. Ne mogu da zaspim. Prevrćem se po krevetu i pokušavam da zaspem. Dobijam poruku od nepoznatog broja.

Xx: Ćao.
Ja: Ćao...
Xx: Spremi se dolazim po tebe.
Ja: Ko si ti uopšte? Neću to da uradim.
Xx: Bolje ti je jer ćeš u suprotnom zažaliti.
Ja: Kako znaš gde živim?
Xx: Ja znam sve.
Ja: Ne verujem ti.
Xx: Bolje bi ti bilo da veruješ. Već sam ispred tvoje kuće. Penjem se. Pohitaj bolje ti je.

Čula sam da se neko penje uz stepenice. Mislila sam da blefira ko god da je. Sad sam uplašena. Korina nije zaključala ulazna vrata od silne gužve sinoć. Čuje se otvaranje i posle toga se svakom zvuku u kući gubio trag. Tamna prilika mi je prilazila sve bliže. Nisam mu videla lice.

Xx: Brzo se obuci. Moramo da krenemo.
Ja: Ok.

Poslao mi je poruku. Obukla sam crne farmerke, crnu široku majcu sa kratkim rukavima i crne starke. Stavila sam kačket. Uhvatio me je jako za ruku i povukao. Bila je led ledena. Trudila sam se da ne lupam ali jednostavno se ništa nije čulo.

Izašli smo ispred i tek tad sam videla da mi je tip iz nekog razloga poznat. Nosio je crne farmerke, crnu kožnu jaknu ispod koje je bila klasična bela maica i crne nike air max-erice. Ispred su stojale još dve prilike obučene na istu foru. Približili smo im se.

Ja: Šta se ovde dešava?

Ni su me čuli. Jedno od ono dvoje spusti ruku sa glave i upita.

Xx2: Šta si rekla Misa?
Ja: Džaspere!? Šta se ovde dešava?

Prepoznala sam mu glas jer sam ga više puta sretala kada bi prolazila ulicom. Uvek je nešto radio u bašti.

Istupili su iz senke i tek tad sam ih lepo videla.Videvši njega i Alis nije mi bilo jasno kako su oni umešani u očiglednu otmicu. Neznam ni kako me je naterao tip koji me vuče ka njima da ga uopšte poslušam.

Kad smo i mi stali ispod svetla, povukao me je ispred njega i uhvatio me za ramena. Vilica je počela da mi visi. Kaname je stojao ispred mene.
Ja: Kaname!? Kako!? Odkud se ti poznaješ sa njima? Kidnapovali ste me! Zašto!?
K: Misa, smiri se. Ne brini se. Sve će da bude uredu.
Ja: Kako!? Zašto ja? Kako si mogao!?

Počinjem pesnicama da udaram po njegovim čvrstim grudima. Suze mi teku niz obraze kao lude. Pala sam na kolena nakon nekog vremena.

A: Moramo da krenemo i to brzo!
K: Uredu.

Svetla u mojoj kući su se upalila. Kaname me je uzeo u naručje i krenuli su da trči jako brzo. Kako je moguće da može da postigne toliko veliku brzinu.

Nakon nekog vremena gubim svaki pojam o vremenu i padam u nesvest.

Nakon nekog vremena gubim svaki pojam o vremenu i padam u nesvest

Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.

Budim se uz blago milovanje nečije ruke po mom obrazu. Sanjala sam da me je Kaname kidnapovao. Ovo me Korina verovatno budi. Otvaram oči i iznad svoje glave vidim Kanamea kako se smeška.

KLETVA : SAZNANJETempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang