Crna sećanja (Završena)

6. Teritorija

,,Rekao si da si pogledao snimke više puta! Kako nisi uočio da deo nedostaje?" Pobuni se Lisa pokazujući na napisano vreme na papiru između osam i jedanaest sati uveče. ,,Da li si samo bacio oko ili si obratio pažnju?"
,,Smiri se, Lisa. Sada smo to videli. Ionako prvo treba da odnesemo ove snimke u sajber kriminal kako bi vratili deo koji nedostaje." Uveravao ju je Murat.
Lisa nervozno sedne ponovo na stolicu i uhvati se za glavu. Graške znoja joj se pojaviše na čelu i vratu. Ponovo taj grozan osećaj. Ponovo joj se bela bluza lepila za leđa.
Sada nije vreme za ovu vrstu nerviranja.
,,Dokazni materijal? U koliko i gde tačno je ubijen Filip Ivanović?" Lisa je smanjila ton pokušavajući da se drži u ravnoteži sa atmosferom oko njih.
,,Sobarica je pronašla muškarca oko pola deset u sobi..." Započeo je Murat. Lisu ometne detalj istrage te ga prekide.
,,Tražio joj je čaj oko sedam. Šta je radila za to vreme? Što se uputila kod njega tek za dva i po sata?" Sumnjičavo će detektivka.
,,To i mene zanima. Rekao bih to isto da me neko nije prekinuo." Murat je pogledao Lisu i seo na stolicu preko puta nje. ,,Nešto se izdešavalo za to vreme. Od pola osam do jedanaest uveče. Zašto su uklonjeni snimci i u jedanaest sati ako se ubistvo dogodilo, recimo, u devet?"
,,Forenzičari su utvrdili vreme smrti oko devet..." Nastavio je Murat. ,,Filip Ivanović uboden je nožem u hotelskoj sobi usred grudnog koša."
,,Znaci borbe?" Upita Lisa.
,,Ima ih. Na nadlakticama i vratu. Neko je pokušao da ga uguši ali nije uspeo u tome. Tragovi ruku nisu ženski, već muški. Ana možda pokriva nekog ali nije ona ubila Filipa."
Detektivka duboko uzdahne i zavali se na naslon stolice. Naravno. Bilo je očito da je to uradio muškarac. Naizgled, Ana je veoma sitna kako bi zabila veliki kuhinjski nož u grudni koš muškarca. U potpunosti je probijen.
,,A DNK?"
,,Istražuju. Upoređuju sa otiscima ljudi iz baze." Kazao je Murat zagledavši se u Lisu. Primetio je velike tamne krugove ispod njenih zelenih očiju. Vezala je kosu u visoku punđu te su joj ispali dva pramena braon kose. Žudeo je da joj ih namesti. On je oduvek perfekcionista, ali njena neuredna kosa mu nije mnogo smetala. Trgao se iz misli kada je ustala i bacila mu papire u ruke.
,,Dajem ti da se više posvetiš ovom slučaju od mene. Ja ću preuzeti jedan drugi." Rekla je Lisa namrštivši se.
,,Zašto? Na čemu ćeš ti da radiš?"
,,Na jednom starom slučaju koji me interesuje duže vreme." Slagala je, napola. Nijedna laž neće biti uverljiva ako ne sadrži makar malo istine u sebi. Ne interesuje duže vreme već pola života. Četrnaest godina.
Želi rešenje.
Želi tog čoveka pred sobom.
,,Nećeš više učestvovati u ovome?" Upitao je Murat radoznalo.
,,Hoću. Samo ću možda biti više posvećena nečemu drugom."
Ustao je za njom, približivši joj se.
,,Izaberi jedan slučaj. Samo jedan. Ne možeš oba." Rešeno je odbrusio.
,,U redu. Biram moj, to jest drugi slučaj." Uzvratila mu je istim grubim tonom i izašla iz napete prostorije.
,,Zašto?" Nije je ostavio samu. Stigao je pre nje do vrata opšte kancelarije i zaustavio je da prođe.
,,Još me pitaš?" Uzela mu je papir iz ruke i pokazala na njegovo ime i prezime odštampano u uglu. ,,Uvek je tako. Za tri nedelje, iako si se prebacio ovde, svakog dana me sabotiraš koristeći moj mozak kako bi ti napredovao i dobijao pohvale. Neka novi slučaj bude samo na tebi." Pritisnula je kvaku i ušla u kancelariju.
,,Tvoj mozak? Stvarno, Lisa? Nije kao da si upala ovde samo preko tvog dede."
Poput šamara, udarile su je te reči mnogo jače nego što bi trebalo. Ali, da nije Lisinog jakog karaktera ne bi izdržala ni tragediju, ni srednju školu školu, ni fakultet. Ne bi izdržala život kakav sad živi. Ako će neko otići od mesta koje najviše voli, to neće biti ona, već on. Okrenula se i nasmešila mu se. Rado bi mi pljunula u lepo lice iza kog se krije egocentrična osoba.
,,U redu. Onda rešavaj sve sâm sada. Nemoj da si mi se obratio više." Tiho je rekla, za razliku od njegovog tona glasa koji je bio jak i privukao više pogleda u kancelariji.
,,Zar nismo partneri?" Upitao je.
,,Trebalo bi da jesmo. Radije ću raditi sama nego sa tobom. Sutra ću Trifunoviću tražiti da radimo pojedinačno." Odbrusila je i sela na svoje radno mesto pored Aide. Drugarica ju je razočarano gledala znajući da sada nije trenutak da postavlja suvišna pitanja. Pružila joj je čokoladno mleko koje će zasigurno, makar malo, oraspoložiti njenu najbolju drugaricu. Lisa je prihvatila tetrapak s osmehom i bacila pogled na dosije pred njom. Ionako više neće učestvovati u tome. Okrenula je glavu pogledavši u Murata. Pogledi im se sretoše a potom su se oboje namrštili. Ljuti jedan na drugog, širili su negativnu vatrenu energiju koja obuzeše celu kancelariju. Svi prisutni, krajičkom oka su ih posmatrali, želeći da što pre pobegnu s radnog mesta. Od početka zajedničkog rada Murata i Lise svi oko njih su pomno pratili njihove prepirke i neslaganja. Niko, osim Edvarda Trifunovića, nije mislio da će se dvoje detektiva dobro slagati.

,,Molim vas, načelniče! Molim vas! Ne možemo raditi zajedno. On nimalo nije kooperativan." Molila je Lisa u kabinetu glavnog načelnika policije. Muškarac od četrdeset i devet godina je oklevao na njene žalbe kao da je nije slušao. Bore kod uglova njegovih očiju i usana beše silno vidljive kada se nasmešio. A proseda kratka kosa ga je činila privlačnim. Čas bi bacio pogled na Murata, koji je sve vreme ćutao, a čas bi gledao Lisu koja je nervozno stajala u mestu. ,,Ne, Lisa, rekao sam već nešto." Načelnik je odbijao da prihvati činjenicu da se dvoje mladih detektiva ne slažu. Muratova tvrdoglavost za pronalaženje rešenja i Lisina odlična zaključivanja su bili najbolji spoj među kolegama. Murat se zadovoljno smešio u sebi-ne zato što će nastaviti da radi s njom, već zato što je znao da je pobedio.
,,Probajte da upoznate jedno drugo bolje. Radite na tome. Ni ne pokušavate da se slažete. Lisa, obećao sam tvom dedi da ću motriti na tebe. Želim da održim to obećanje najbolje što umem." Lisu je grizla savest zbog istine. Pogledala je u Murata koji je pravih leđa stajao okrenut prema radnom velikom stolu za kojim sedi Trifunović.
Ne mogu ja ovo-govorila je u sebi.
,,Jesam li bio jasan? Dajem vam pet meseci. Ako budem video pravo neslaganje onda ću ja preduzeti mere. Lični život ne treba da se tiče posla."
Detektivka uzdahne te klimne glavom.
,,Da, načelniče."
Prostrelila je pogledom Murata kada su izlazili iz kabineta. Sve vreme je ćutao umesto da kaže nešto protiv Edvardove reči. Držao se svog stava izdržljivosti.
Lisa je prva izašla u hodnik i ubrzala korak. Znala je da njena tri koraka čine jedan Muratov.
,,Šteta. Moraćeš da me trpiš još dugo." Prokomentarisao je on zajedljivo sustižući koleginicu. Stao je kod aparata za kafu kada je Lisa pritisnula dugme za jedan espreso. Okrenula se našavši mu se blizu. Gledao ju je s visine. Nije podnosila to što je viši od nje za glavu i po. ,,Izgleda da sam osuđena na to."