Crna sećanja (Završena)

54. Rođendan

Muškarac nije identifikovan. Nema ga u sistemu nigde. Nikada nije bio opažen ni na jednom mestu. Niko ne zna kako izgleda. Osim preživelih žrtva, pomislila je Lisa. Razočarana novostima od jutra nije prestajala da pravi krugove oko vatre. Želela je da plače, da vrišti, da što pre dođe do tog čoveka i ubije ga na hiljadu različitih načina što nije moguće. Odmahnula je glavom. Tako je želela osvetu ali nije smela da ga skloni s lica zemlje. Želela je da vidi poslednje trenutke njegovog života ali to bi bila tako laka smrt zbog svega što je propatila. Znala je, ne preostaje im izbora. Ići će tuda kada se svi budu spremili. Suočiće se s njim. Krv joj je ključala u venama punom brzinom. Ako dođu do njega pronaći će i Sandru Božić, malo verovatno, ali jedinu preživelu devojku.
,,Lisa, hoćemo li poći?" Trgao ju je Muratov glas. Pogledala je iza sebe. Svi su bili spremni za polazak. Ona je klimnula glavom te je krenula prekrstivši ruke ispred sebe. Noga koju je povredila nedavno ju je malo bolela kada bi jako nagazila na nju. To se Lisi nije dopadalo. Trebalo je da izađe pred njega kao pobednica i jaka žena a ne s povređenom nogom, jer ne zna šta da čeka od tog čoveka.
,,Zvao me je Trifunović. Ne dopada mu se to što slučaj i dalje traje ali sam ga uverio da se polako bliži kraju." Rekao je Murat.
,,Danas će biti kraj."
,,Sigurna si u to?"
,,Mislim da nikada ni u šta u životu nisam bila sigurnija kao u ovo, danas, sada." Rekla je odlučno nastavivši da korača ubrzanim korakom. Zelenilo iz njenih očiju je nestalo kada se pojavila vatra.
,,Ovo je tvoj slučaj." Nagovestio je Murat.
,,Jeste."
,,Ovo će biti nešto veliko."
,,Skrati. Želiš li zasluge za ovo?" Brecnula se ona.
,,Ne, nisam na to mislio. Svakako je sve ovo timski, samo... rođendan mi je trinaestog."
Lisa je iskolačila oči. Nije znala ni kada je njenom partneru rođendan, osetila se loše. Toliko puno nisu znali jedno o drugom.
,,To je... uskoro." Rekla je. ,,Za dve i po nedelje, skoro."
,,Da, ovaj, hteo sam da se posavetujem s tobom da li da napravim večeru kod kuće za sve četvoro, ili da to bude u restoranu... nikada nisam bio tako dobar u ovim stvarima i godinama nisam slavio ali mislim da ću imati razlog za slavljenje nakon ovog slučaja."
Lisa se nasmejala. Bila je zapanjena što je pitao nju za savet i indirektno je već pozvao na rođendan.
,,Mislim da je bolji izbor tvoj stan. Tačnije, ne znam zapravo jer nikada nisam bila tamo ali ako je dovoljno veliki onda je za večeru i policijsko veče odlično."
,,Mišljenja nam se slažu."
,,Murate, napet si, šta ti je?"
Odmahnuo je glavom.
,,Temom o rođendanu sam pokušao da skrenem misli sa slučaja ali mislim da mi ne ide."
,,Uopšte ti ne ide." Rekla je Lisa s podsmehom.
Zastali su kako bi sačekali druge. Oboje su bili dvostruko brži od ostalih zaneseni razgovorom. Mučila su ih osećanja i sećanja kojih se nisu mogli otarasiti.
,,Gde misliš da treba da tražimo?" Posle nekog vremena Murat ju je upitao praveći se da ne poznaje mesto. Lisa se unervozila. Nije mogla da se oda.
,,Ne znam tačno. Možda oko vodopada... stena... to mi je prvo palo na pamet." Glas joj je podrhtavao dok mu je odgovarala.
,,I meni."