Crna sećanja (Završena)

27. Tu gde sve počinje, tu se i završava

31. 08. 2004. Nacionalni park Tara

Tu gde sve počinje, tu se i završava. Lisa je čekala da svi utonu u duboki san kako bi mogla tiho da se išunja iz drvene kuće. Pazila je na škripavi pod, pod njenim nogama, koji se svejedno malo čuo zbog njene težine. Iako je bila suviše mršava za jednu dvanaestogodišnjakinju svako ko bi bio budan čuo bi njene tihe korake koliko god ona pokušavala da ih utiša. Srce joj je silno zalupalo kada su vrata zaškripala. Provukla se kroz mali otvor i izašla napolje. Bilo je sveže i prohladno. Vazduh je bio tako čist da je samo blagoslov udisati ga. Ostavila je vrata otvorena. Spustila se niza šest stepenika i dotakla golim stopalima travu. Još se nije obula. Držala je patike u rukama. Bila je pametna. Znala je da će biti primećena ako se bude obuvala unutra. Pošla je niz pošljunčanu stazu prema reci koja ju je dozivala sebi. Nešto, nešto ju je dozivalo. Nešto, čemu nije mogla da se odupre. Kao začarana, devojčica je išla prema vodi. Spustila se na kolena i dotakla je. Nije bila ledena niti mnogo hladna, bila je prijatna. Pokvasila je svoje lice i vrat probudivši se više. Ugledala je male ribice koje su plivale duž obale. Lisa se nasmejala i pošla prema trošnom mostu na koji je sela i spustila noge da joj vise nad vodom. Naslonila se rukama na drvo i gledala ispred sebe, u mesečevu senku u reci koja ju je očarala. Bila je to tiha noć. Lisa je volela tišinu. Tada je volela i noć.

23. 10. 2018. Beograd

Lisa je ležala na trosedu u dnevnoj sobi pored Uroša koji je pokušavao da uči pored bučnog televizora. Ni jedno ni drugo nisu davali otpor. Lisa je želela da gleda televiziju a Uroš je želeo da uči u dnevnoj sobi. Posle pola sata i dalje se niko nije pomerio s mesta. Iako je Urošu smetala Lisina serija on je tvrdoglavo nastavio da sedi pored nje da bi joj dokazao da može da bude tu, kao i da neće otići prvi. Lisi on nije smetao. Smejala se u sebi jer je znala da je on na gubitku. Kada bi se pojavila svaka nova reklama Lisa nije stišavala zvuk kako bi mu smetala. Direktno ga je gledala da utvrdi dokle će da tera inat.
,,Kako ide?" Upitala je brata kroz podmukli smeh.
,,Odlično, čisto da znaš." Odgovorio je Uroš sa izvesnom zajedljivošću u glasu. ,,Predivno mi ide."
,,Verujem." Dodala je ona. ,,Ti si ipak naša pametnica." Ionako dobro zna da nije omiljena u porodici otkako se Uroš pojavio te je koristila to protiv njega. Uvek je svuda bila rasprostranjeno ime Uroš, a ne Lisa. Navikla se na to. Takođe se navikla i da pravi šale na račun njega jer nije bila smešna kada je pravila šale na račun sebe.
Obema rukama mu je raščupala kosu sa izgovorom da ga je gladila. Uroš je ostavio udžbenik na sto i uhvatio mali jastuk pored te ga je bacio u Lisu. Ona se nasmejala i suzila oči. Znala je kuda ovo vodi.
,,Pa ovo znači rat!" Povikala je Lisa uhvativši dva jastuka sa fotelje.