Crna sećanja (Završena)

59. Telo

Pitala se, koliko daleko će još morati da ide da bi pronašla nešto u gluvom tunelu beskonačnosti. Sada se osećala bespomoćno, poput koje igračke ili figure kojom neko drugi upravlja, sada je u pitanju bio muškarac koji negde prati svaki njen korak i zna naredni. Putem kojim hoda drhtavih nogu metrima je ispod naizgled netaknute prirode. Sve je zapravo uništeno. Baš sve. A kada se sve završi, Bog zna ko će svega ovoga da se dokopa naredni. Svaka dlaka na njenom telu podigla se kada se začulo glasno ,,Čekao sam vas," koje je došlo s plesnevog plafona. Nije sve ovo bilo samo skrovište. Ovo sve je muškarac gradio godinama. Mesto je bilo mnogo više nego pećina i malo podnezmno mesto gde bi se krio. Detektivi su bili podeljeni i hodali su po laboratoriji psihotičnog uma a da toga nisu bili ni svesni. Zato je sve bilo komplikovano. U glavi misterioznog muškarca ništa ne može da bude jednostavno.
,,Lisa, ništa nećemo pronaći." Rekao je Lazar naslonivši se na prljavi zid. Uhvatio se nakratko za vrat. ,,Mislim da mi ponestaje vazduha."
,,Već smo svašta pron..." Usred rečenice prekinuo ju je Lazarev vrisak kada je propao kroz trošan zid ostavivši prašinu za sobom. Lisa je uperila lampu prema njemu ostavivši reči da vise u vazduhu. On se uhvatio za glavu i pridigao se. Pao je između skučenog prostora dva zida koja su vodila do crvenih vrata obasjana svetlošću iza njega.
,,Nisam znala da muškarac ume tako da vrišti." Našalila se i pomogla mu da ustane. Savila se i prošla kroz slomljeni zid. Pre nego što je pokušala da otvori vrata ugledala je crnu priliku u tami. Drhtavom rukom je uperila lampu prema ćošku i Iskolačila oči. Progutala je ogromnu knedlu u grlu i udahnula duboko. Provukla se između zida i Lazara i pošla prema svežem telu. Taj zid... slomio je Lazar, bio je čitav pre više od petnaest minuta... Ako je krv u koju je ona sela bila od ove osobe... kako je onda ova osoba dospela ovde sada? Srce je u Lisinim grudima preskakalo kada je čučnula pored devojke i okrenula joj glavu.
,,Gospode, ovo mesto je prokleto." Rekao je Lazar ugledavši užasnu priliku pored Lise. Ona je spustila ruku do vrata devojke pokušavajući da napipa puls, ali nije ga pronašla, i srce devojke nije kucalo. Lisa je glasno zaječala kada je shvatila da je njen grudni koš u potpunosti razapet. Rebra su bila pažljivo isečena, a srca nije bilo. Spustila je lampu pored sebe da bi proverila da li fali još koji unutrašnji organ, ali naizgled, samo je mišić koji pumpa krv bio izvađen. Lisa je progutala pljuvačku.
,,Otvorio joj je grudni koš još dok je bila živa. Zakasnili smo... verovatno pola sata. Samo ne razumem kako je ona dospela ovde."
,,Možda ono nije njena krv."
,,Možda. Onda to objašnjava da je neka druga osoba stradala."
,,Da li je moguće da identifikujemo ovu devojku? Prepoznaješ li je?
Lisa je odmahnula glavom. ,,Ne. Nigde je nisam videla. Ako je ona krv na našem putu znak upozorenja.... onda je neko od nas naredna njegova meta."
Pročistila je grlo. Taj tip voli devojke. Naredna meta sam ja, pomislila je Lisa u sebi.