Crna sećanja (Završena)

25. Tamo, daleko

Obuvena, ne oklevajući, Lisa je polako i sigurno prilazila sve više vodi. Dok je drugima pažnja bila zaokupirana mislima gde bi taj čovek mogao imati sklonište, Lisa je sledila svoj osećaj i pokušala je da se priseti šta se desilo pre četrnaest godina; kuda je koračala, gde su je noge tada vodile i u kojem tačno trenutku je omanula. Tačno, ona se izgubila, sa druge strane šume. Traže na pogrešnom mestu, na pogrešnoj strani. Sklonište nije ovde makar prekopali sve i uništili kamenje i pretražili reku. Nije tu. Sa druge strane je. Na drugom mestu. Na drugom mestu. Iste reči su kružili Lisinom glavom. Ušla je u vodu. Obuvena. Isključila se od ostalih. Ugasila je emocije. Prestala je da čuje. Nalazila se u tridesetom avgustu 2004. godine. Patike su joj se natopile hladnom vodom. Poput jakog udarca struje u realnost ju je vratio Murat koji ju je uhvatio za ruku i okrenuo ka sebi. Pogledi su im se ukrstili. Nije znala da objasni svoj postupak kog je tek sada postala svesna, a niti je on znao kakvo pitanje da joj postavi. Držeći je za ruku išao je unazad sve dok ona nije izašla iz vode. Patike i čarape su joj u potpunosti mokri. Postalo joj je veoma hladno zbog vlažnih stopala.
,,Sa druge strane. Mislim da je tamo negde." Govorila je tiho ne okrećući se prema reci. ,,Nekada, bio je tu most preko kojeg je svako mogao preći na drugu stranu. Otkad se stari most srušio, nisu sagradili drugi. Treba na drugoj strani da tražimo. Ovde nema odgovora."
Murat je primetio drugačiju boju glasa u Lisinom govoru. U pitanju su sve emocije koje ispoljava napolje osim ravnodušnosti. Zapitao se šta ju je navelo da tek tako krene prema vodi. Izgledala je kao začarana. I dalje ošamućeno izgleda. Pustio joj je ruku i pogledao u njene patike. ,,Mislim da treba da se vratiš u automobil. Mi ćemo nastaviti ovde."
,,Nema razloga da nastavljate. Potreban nam je čamac ili bilo koje vodeno sredstvo kako bismo prešli na drugu stranu. Ovde ništa nećete pronaći." Prišla mu je bliže. ,,Drago mi je što Aida polaže nade u pronalazak tragova ali nije sve tako jednostavno. Bilo bi bolje kada ne bismo išli protiv prirode jer tamo stvarno nema ništa."
Murat je oklevao da se složi sa Lisom iako je smatrao da je u pravu. Nije mogao da podnese to što je brža, a njene odluke su odmerenije od njegovih. Voleo bi da se on toga setio pre nje, ali nije. Uvek je Lisa ta koja ima širi vidokrug od njega. Hteo je da dokaže da je bolji od nje. Sada neće žuriti sa zaključcima.
Oboje su pogledali u Aidu i Olivera koji su im prišli. Lisa im je saopštila da ovde nemaju šta da traže te bi možda bilo bolje da se vrate natrag. Prošlo je tri nedelje otkako su oni razgovarali sa porodicama nestalih osoba. Te razgovore Lisa još nije analizirala. Svi su složili da se vrate natrag u stanicu, uključujući i Murata koji je samo ćutao i pratio ostale dok su išli do kola. Nakratko se nasmejao zbog zvuka koje su ispuštale Lisine patike pune vode. Iako se izula i umotala noge u šal, svesna je da će naredne dve nedelje morati da se bori sa curenjem nosa i kijavicom. Ništa ne prolazi bez posledica. Voda... voda ju je opčinila. Zvala ju je da joj priđe. Stajala je na istom mestu kao i pre četrnaest godina. Te slike osvežile su joj pamćenje. Da nije Murata, koliko daleko bi otišla?