44. Mnogo

606 59 1
                                    

Pet dana kojih je boravila u drvenoj kućici učinila su se Lisi kao beskonačnost. Bila je u pravu što se tiče njene noge, nije joj bilo potrebno dve-tri nedelje za oporavak. Bilo je dovoljno da prođe jedna sedmica i da ponovo može da hoda, iako svejedno pazi kako korači. Jedva je dočekala da dođe čamac po nju i da se sve vrati na početak. Za pet dana pronašli su tkaninu od nečije majice što je značilo veliki progres u vezi istrage. Lisi je bilo krivo što nije tada prisustvovala pronalasku već se nalazila daleko od svega što se nalazilo iza gustog drveća šume. Danas je došlo to podne kada je vreme da se zameni s Aidom ponovo. Oliveru je prijalo Lisino društvo. Sve vreme razgovarali su o Lisinoj selidbi. Govorila je kako bi volela da izgleda njen stan, kakve bi zitove volela u svakoj sobi i raspored predmeta. Oliver ju je sve vreme slušao pa bi na kraju dodao da će sve ona srediti kako joj je volja i da ima praznih stanova koji će joj se dopasti. Bilo mu je žao što odlazi ali je zavoleo u međuvremenu i Aidu te je za par dana shvatio da mu nedostaje da vidi lice njegove koleginice i slušanje njenog crnog humora kojem su se smejali sedeći na klupi kraj reke.
,,Znači, noga je sada popravljena?!" Doviknuo je Murat kada se čamac polako približavao obali. Aida je iskočila prva i skočila u zagrljaj najboljoj drugarici.
,,Jeste. Besprekorno radi." Odgovorila je Lisa puštajući Aidu iz naručja. ,,Samo joj je potrebno i dalje podmazivanje kremom za dalji rad."
Murat se nasmejao i pružio joj ruku. Zagledali su se jedno u drugo. Poricali su u sebi. Smatrali su da je to bespotreban osećaj u grudima. Nisu hteli da priznaju da su nedostajali jedno drugome. Lisa je prihvatila njegovu ruku i popela se u čamac. Sela je na mesto pored njega držeći distancu između njih.
,,Kako je bilo bez mene?" Upitala je Lisa kada se čamac ponovo pokrenuo. Mahnuli su Oliveru i Aidi koji su već bili zaokupirani ćaskanjem o nečemu.
,,Solidno." Odgovorio je ravnodušno. ,,Nije bilo neke razlike, osim što je bilo tiše i nije bilo nikog ko se svađao."
Ona cokne jezikom na to te okrene glavu. Njegov odgovor je ono što je očekivala od njega.
,,Kako je bilo tebi bez mene?" Progutala je knedlu pre nego što ga je pogledala.
,,Nije bilo loše. Kao što kažeš-solidno. Oliver je bio tu tako da mi nije bilo dosadno."
,,Vidim..." Kazao je pogledavši prema obali gde su i dalje stajali Oliver i Aida. ,,Tvoj princ na belom konju muva drugu."
Lise se nasmejala. ,,Oliver nikada nije imao takve namere prema meni. Samo je divna i druželjubiva osoba."
,,Imao sam utisak da mu se dopadaš. Sada shvatam da mu se sve žene dopadaju."
,,Možda jer nije poput tebe."
,,Kakav sam to ja?" Upitao je nezadovoljno.
,,Svakako, drugačiji. Ti si dobar onda kada želiš da flertuješ da nekom ženom, a on je uvek dobar, prema svima. A ti... tako si odbojan i to je užasno gledati sa strane. Odmeravaš sve. Čak si bezobrazan i prema muškarcima ukoliko primetiš da su kojim slučajem bolji od tebe."
Murat je otvorio usta u neverici.
,,A stvarno jesu bolji." Dodala je Lisa. Murat joj je stavio ruku preko usta i približio se.
,,Mnogo pričaš. Mnogo. Već me boli glava od tebe."
Lisa ga je udarila po stomaku te ju je pustio.
,,A mene od tebe. Mnogo me nerviraš."
,,I ti mene. Šta sam Bogu skrivio da mi tebe pošalje u životu?"
Ona mu je, smešeći se, stavila ruku na rame.
,,Dragi, to se pitam svakog dana otkako radimo zajedno."

Crna sećanja (Završena)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora