Crna sećanja (Završena)

20. Put

Uz dokaze i svedoka, Lisa je s odlučnošću mogla da potvrdi da su žrtve uvek u pitanju ženske osobe. Dok su imali samo Mašu, nije mogla da naglas u centralnoj sobi kaže da manijak bira samo njen pol. Nije imala dokaze, niti je bila spremna da se suoči sa pitanjima njenih kolega. Sada je odlučno, svi će se baciti u potragu za rešavanjem i razotkrivanjem. Pružila je ruku jednom inspektoru koji im se pridružio u timu od dvadesetog septembra. Stala je pored njega i kazala mu da se nada uspešnoj saradnji. Oliver Vulić, crnokosi muškarac od trideset godina odmah je zaokupirao vidik Lise čim ga je ujutro videla da izlazi iz kancelarije načelnika. Nisu razgovarali sve do danas, kada je postavljen na jednu od pozicija u njihovim timu.
,,Pretražićemo sve tamo. Ponovo. Mala je verovatnoća da ćemo pronaći tela jer je prošlo mnogo vremena od nestanka devojaka i ne zna se da li su žive ali ćemo dati sve od sebe da uđemo u trag svemu mogućem." Govorila je Lisa. ,,Obratite pažnju na sitnice, možda se u njima krije odgovor a ispred nosa su vam."
Oliver je pažljivo pratio sve što je Lisa govorila. Nakon što bi ga pogledala i brzo sklonila pogled, on bi se nasmejao zbog njene zbunjenosti koju je uspeo da izazove u njoj već prvog dana poznanstva. ,,Ja ću da kontaktiram sa svim porodicama žrtava. Uzeću od svakog intervju." Rekao je Oliver. ,,Postaraću se da što više saznam o Sandri Božić. Upoznat sam sa slučajem. Shvatio sam da je ona poslednja žrtva i da je nestala pre pet meseci."
Lisa je klimnula glavom. ,,Tako je. Mislim da je možda ona lanac sa preostalom nadom koju gajim." Oboje se nasmejaše. Lisa je znala da će Oliverova pomoć dobro doći jer je na dobrom glasu, posebno ga je pohvalio Trifunović. Muratovo zajedljivo kašljanje je popunilo prostoriju te se oboje okrenuše prema njemu. ,,Lisa, ti i ja ćemo sa sve komandom i drugim timovima da obiđemo šumu." Bez oklevanja se složila s njim te su istovremeno napustili centralnu sobu.
,,Zar će on sam da ide da uzima intervju svima?" Pobunio se Murat kada su ušli u neoznačena policijska kola.
,,Zašto da ne? Radi već četiri ili pet godina u policiji. Jesi li ga video? Dopada mi se njegov stav i izgleda veoma odlučno. Kao osoba koja će popraviti celu stvar kada počne sve da ide nadole." Lisa je iskreno mislila lepo o Oliveru, iako ga ne poznaje nimalo. Davao je takav utisak svakom koga bi ga prvi put upoznao, osim Muratu kojem se nije dopalo njegovo laskanje i držanje dok su sedeli, iako je Oliver pokušao da bude prijatan. ,,Ne brini se. Imate slične stavove. Dok mi on izgleda kao dobra osoba ti izgledaš kao neko ko će oduvati sve prisutne ako ti neko stane na put. Ali uglavnom odajete sličan utisak, sem što sam te ja više upoznala i znam kakav si."
Murat se namršti na tu neodređenu primedbu. ,,Hoćeš reći da sam loša osoba?"
,,Ja to nisam rekla." Odgovori Lisa smešeći se.
,,Ali to misliš." Navaljivao je Murat. ,,Misliš da sam gora osoba od Olivera."
,,Ne mislim. Ne poznajem ga. Samo sam rekla kakav mi je prvi utisak o njemu, nije neka velika stvar."
Izgleda da njegovo narcisoidno visočanstvo ne može da prihvati to da je neko bolji od njega, pomisli Lisa gledajući u kolegu. Prošla je rukom kroz kosu a potom je i vezala.
,,Aida je otišla s njim, ako će ti biti lakše." Posle par minuta ćutanja je ponovo progovorila. ,,Javiće nam kako je prošlo čim završe. Počeće sa Sandrinim roditeljima, neće gubiti vreme."
,,Sada mi jeste lakše."
Lisa se uvalila u sedište i zatvorila oči. Dug je put do tamo. Mir pre užasa će joj prijati. Duboko je udahnula. Sada je osećala manji strah nego prošli put. Nije bila sigurna da li je to zbog toga što se od početka uputila tuda sa Muratom koji joj je pružao osećaj bezbednosti ili to što se već suočila sa tim mestom sasvim nedavno. Tek što je sklopila oči primila je poziv od svoje majke. Glas joj je bio piskav i slomljen. Nijednu reč nije razumela osim Uroš, zatvor i smrt. Srce joj je silno zalupalo te se trgla. ,,Zaustavi kola! Sada!"