Crna sećanja (Završena)

8. Poseta

,,Tip zasigurno nije kuvar niti kelner." Kazao je Murat izašavši iz restorana zajedno sa Lisom. ,,Bio je opušten i smiren, i mislim da je u pitanju samo kuhinjski nož ali ne i osoba odande."
Lisa je stala nasred hodnika gledajući oko sebe. I dalje joj je bilo čudno to što se u kuhinji nalazio jedan kuvar uprkos tome što je restoran privremeno zatvoren. Objašnjenje tome je dala menadžerka hotela. Plavokosa žena sa kratkom frizurom i oštrim muževnim crtama lica, izgledala je sa strane poput sitnog muškarca u štiklama.
,,Obezbeđenje." Pretpostavila je Lisa. ,,Može biti, zar ne? Osoba koja je to uradila, izbrisala je par sati na snimcima video kamere."
,,Ne mora da znači da je osoba iz obezbeđenja. Naravno, ne treba uklanjati sumnju, ali da li si videla onog čoveka? Mislim da mu je u penziji mesto već dvadeset godina."
Lisa je iskrivila lice.
,,Ne znam. Ana Obilić nekoga pokriva."
,,Šta ako to nije tako? Možda je u stvarnom šoku. Šta ako je ovo nasumično ubistvo?"
Lisi se zavrtelo u glavi te se zadržala za Muratovu mišicu kako bi održala ravnotežu. Poslednjih 48 sati jedva da je spavala. Novi slučaj joj se mešao po glavi a kada bi sklopila oči pred njima bi joj se pojavilo lice Filipa Ivanovića. Neko je hteo da naudi tom muškarcu. Nije slučajno ubistvo. Ne može biti.
,,Ubica je znao Filipa. Treba da obiđemo njegovu kuću u Rakovici. Ionako nećemo ništa pronaći ovde. Ane nema nigde." Lisa je pustila Muratovu ruku i obrisala svoju o džemper. Detektiv se namrštio i napravio grimasu na njen račun.
,,Stvarno? Otresla si ruku kao da si đubre dotakla." Obrecnuo se Murat. Lisa ga je ignorisala i izašla iz hotela jedva čekajući da ode odavde. Istovremeno su seli u kola te je Murat započeo razgovor koji se nije ticao posla. ,,Nisam siguran šta je u pitanju ali mislim da si slepa." Kazao je, gledajući pomno u Lisu. Devojka se okrenula ka njemu zamahnuvši svojom kratkom kosom. Uključila je klimu jer je nemoguća vrućina u kolima te je nakon par minuta slutila da ga pogleda. ,,Imaš li drugačiju perspektivu o ubistvu?"
,,Ne govorim o tome." Kazao je. ,,Šta meni fali?" Podigao je svoju krupnu ruku i stegao biceps koji se silno istakao. Potom je prošao rukom po licu i izvio obrve. ,,Pogledaj me. Prelep sam. Šta ti se ovde ne dopada, Nagulova? Kako to da uvek tako lako praviš grimase na moj račun?"
Lisa je skupila usne suzdržavajući se, ali njegovo lice ju je nateralo da prasne u gromoglasan smeh. Od prvog dana kada ga je ugledala pomislila je da će se lepo slagati, više se nadala nego što je mislila. Murat je prelep muškarac od dvadeset sedam godina. Crna kosa, plave oči, guste crne obrve i čekinje od par dana koje održava-sve mu se slaže uz taman ten. A tek blistav osmeh koji ima i stav koji postavlja od početka te glasi ,,moja je zadnja reč". Ne prođe nijedna devojka a da se ne okrene za njim u roku od odmah. On to zna. I Lisa to dobro zna. Upoznala je njegov karakter za tri nedelje rada: najegocentričniji muškarac kog je ikada upoznala. Kada je počeo da zauzima njene uspehe za svoje i kada je shvatila da uživa u tome da je nervira, odustala je od nadanja da se slaže s njim. Murat je dobio više pohvala od Edvarda za tri nedelje nego što je Lisa za devet meseci rada.
,,Moram priznati, imaš prelepo lice..." Započela je Lisa. ,,Zgodan si... I to je sve što je dobro na tebi jer si iznutra prazan. Čoveče! Ne podnosim te."
,,Zbog toga što sam lep?" Našalio se.
,,O ma daj." Uzvratila mu je s osmehom. ,,Hajde da se što pre odvezemo odavde jer gubim polako strpljenje."
Primetio je njenu nervozu te nije nastavio da komentariše. Sve što je želeo da kaže reči će večeras, u kancelariji, ukoliko bude ostala tamo.

Murat se parkirao ispred uglađene kuće broj 14B. Lisa je polako i nesigurno izlazila iz kola gledajući oko sebe. Ulica je bila u potpunosti prazna za deset sati ujutru. Možda ima smisla. Četvrtak je, a deca se ne igraju jer su u školi.

Visoka crnka sa tamnim očima je poslužila čaj Lisi i Muratu-Marta Ivanović. Izgledala je očajno i suviše mršavo. Posle strašne vesti nije ni oka sklopila. Sela je na fotelju preko puta dvoseda na kojem su sedeli detektivi.
,,Žao nam je zbog vašeg gubitka gospođo Ivanović." Kazala je Lisa prekinuvši neprijatnu tišinu. Marti su ponovo oči zasuzile ali se suzdržala da ne zaplače. Klimnula je glavom i oborila pogled.
,,Želimo da vam postavimo samo par pitanja." Nastavila je Lisa. ,,Da li je vaš suprug imao probleme na poslu?"
,,Nije. Nikada. Imao je odlične odnose sa kolegama. Kao vlasnik kluba imao je dosta stresa ali čak iako je imao probleme, nije mi govorio o njima." Odgovorila je žena. ,,Nijedan zaposleni nije oštećen platom."
,,Zanima nas da li je neko imao motiv da ubije vašeg supruga. Postoji li osoba iz njegove ili vaše porodice sa kojom se nije slagao?"
Žena zadrhti u mestu. ,,Ne bih rekla. Ni sa kim se nije prepirao, osim sa mojim bratom. Ali ništa ozbiljno nije bilo."
Lisa i Murat su se zagledali jedno u drugo.
,,Šta se tačno desilo između njih?" Upitao je Murat.
,,Ne znam. Obojica su rekli da se mene ne tiču poslovi između njih."
,,Poslovi?" Oboje detektiva ponoviše.
,,Da." Potvrdi žena. ,,Moj muž... umeo je često da bude grub. Njegov gnev je izazivao moj inat i zato bi umeo da podigne glas na mene."
Kao i ruku-pomisli Murat.
Sve troje su pogledali na ulazna vrata koja su se otvorila. U kuću ušao je nizak muškarac odeven u sportsku odeću. Marta i on su izuzetno ličili.
,,Možda bi trebalo da pođete..." Rekla je Marta ustavši s mesta.
,,Ko je ovo?" Lisa je radoznalo prišla muškarcu. Trudio se da izgleda opušteno, ali umesto toga, bio je u silnoj tenziji. Prostrelio je devojku pogledom.
,,Njen brat." Odgovori muškarac grubo. Murat je prišao Lisi primetivši da čovek nije prijateljski nastrojen prema njima. Uhvatio je partnerku za ramena i pogurao prema vratima. ,,Hajdemo, Lisa. Želimo vam prijatan dan."

Graške znoja pojavili su se na čelu oboje detektiva kada su seli u kola. Lisa je izdahnula zagledavši se u kuću.
,,Zašto smo otišli?" Upitala je.
,,Izašao je iz zatvora prošle godine."
,,Ko?"
,,On. Simon Rakić. Martin brat. Osuđen je bio na petnaest godina za silovanje maloletne devojke. Nije bio moj slučaj ali sećam se kada sam radio u Smederevu."
Lisa je iskolačila oči.
,,Misliš li da... da je Filipa i njega povezivao isti posao?"
Murat je nevoljno klimnuo glavom.
,,Da, mislim. I mislim da je baš on ubio svog zeta."