22. Falila si ovde

696 57 2
                                    

Tri nedelje kasnije

Zvuk štikala po pločicama je odjevikao praznim hodnikom. Oktobar nije obećao mnogo, osim što su kiše postale obimnije kao i svakodnevno nevreme. Snega još nije bilo na vidiku. Ne bi bilo neočekivano i da padne, jer meteorolozi ređe pogode pravo vreme za narednu nedelju. Sirovi zidovi policijske stanice plaču za renoviranjem ali niko da preduzme nešto povodom toga. Lisa je ušla u tihu kancelariju gde su sedeli Oliver, Murat i Aida. Njihov kutak bio je uredniji od preostale policijske stanice. Pozdravili su se klimanjem glave. Sve četvoro, znali su da neće biti ništa isto nakon smrti Lisinog dede. Sjaj u očima detektivke je nestao a bilo joj je potrebno tri nedelje da se sabere. Trifunović joj je nudio da odsustvuje mesec dana ali odbila ga je. Shvatila je da će je samo posao spasiti od ružnih misli i poteškoća koje joj zadaje porodica. Sela je za svoj radni sto i duboko udahnula. Konačno, posle dugo vremena, uzima u ruke sve što je ostavila za sobom. Profil misterioznog čoveka i dalje nije u potpunosti napravljen ali ima nekih nagoveštaja: muškarac, od 35-50 godina, visok, inteligentan, napada ženske žrtve i to od 11 do 18 godina. Lisi je prošla jeza kroz telo kada je pogledala godine. I ona je imala dvanaest godina kao i Maša Ristić i Nikolina Jovanović kada su nestale. Sve ju je naprosto užasavalo. Čitav isti profil napravila je i kod kuće dok je pokušavala da skloni misli sa dede i pogled sa fotografija na zidu i na njenom radnom stolu. Taj čovek ima plave oči, ali ne sme sada da misli naglas niti da kaže kojih se crta lica najbolje seća. Ne sme jer niko ne zna. A osoba koja je najbolje razumela njenu bol više nije među živima. Ustala je nakon pola sata sa mesta i uzela dosije svih žrtava, kao i papir sa pretpostavkom njegovog profila. Sve isto što se nalazi na papirima koje drži, nalazi se i na beloj velikoj tabli iza Murata i Olivera.
,,Ja ću da odem do arhive nešto da pogledam." Rekla je Lisa. ,,Da li ima nekih novosti ili još nečeg što je vezano za slučaj?" Pogledala je u sve, potom je zadržala pogled za Aidu jer je ona bila najodgovornija.
,,Ništa što se tiče žrtava." Odgovorila je Aida. ,,Ali mislim da treba da obiđemo jedno mesto na Tari gde drugi nisu bili, čak ni volonteri. Sigurna sam da će to dobro doći. Samo, nemojte nikome da govorite o tome. Ići ćemo tamo, bez opisivanja detalja." Obraćala se svima prisutnim. Lisa je klimnula glavom i izašla iz kancelarije. Zna da će govoriti o njoj čim nestane u hodniku. Neće biti ružnih reči o njoj, već tužnih. Ne voli kada je neko sažaljeva.
,,Ona nije u redu, zar ne?" Zabrinuto će Oliver par minuta kasnije kada više nije mogao da ćuti. Lisu je upoznao pre tri nedelje prvi put, i taj dan je bio najgori dan u Lisinom životu. Posle toga se nisu videli sve dok se nije održala sahrana za Nagulova gde su se skupili svi policajci odavajući počast Lisinom dedi. Svi su ga voleli, shvatio je tada Oliver. Iako ne poznaje Lisu dugo, ukupno par dana, čini mu se kao draga osoba.
,,Nije. Nimalo nije." Odgovorila je Aida. Murat je ćutke ustao i izašao. Osećaj napetosti je popustio posle sahrane ali sve mu se vratilo kada je ugledao Lisu. On je bio tu. Bio je prisutan kada je Lisina majka javila da je on umro. Nikada nije video koleginicu tako ranjivu, tako slabu, iako je i tada bila u potpunosti naizgled hladnokrva. Prvi put se dešava da je saznao slabu tačku neke osobe a da ne želi dalje da kopa. Ubrzo se našao u prizemlju, ispred vrata arhive. Pokucao je na vrata i ušao.
,,Pomislio sam da bi ti prijalo društvo." Tiho je rekao sedajući pored nje. Lisa mu se slabašno osmehnula i nastavila da kopa nešto u kompjuteru. Gledala je liste žrtava i podatke. Nije odustajala od nade da postoji još ljudi koji su nestali.
,,Pronašla si nešto?" Upitao je Murat.
,,Ništa. Tek sam počela. Kada si već dolazio mogao si i kafu da nam uzmeš." Pogledali su jedno drugo i nasmejali se. ,,Falila si ovde." Rekao joj je kroz smeh. Nije hteo da zvuči patetično ali je hteo da joj dâ do znanja da je njeno prisustvo značajno. ,,Možda na kraju nije tako loše raditi s tobom."
Prasnula je u smeh sklonivši pogled s njega u monitor.
,,Šta su ti uradili za ove tri nedelje da sam ti čak ja nedostajala?"
Murat je izvio usne ne odgovorivši na pitanje.

Crna sećanja (Završena)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora