Crna sećanja (Završena)

7. Adrenalin

Dve osobe, potpuno različitog mišljenja i pogleda na svet, seli su jedno preko puta drugog na svoja radna mesta. Struja je prohujala svuda po prostoriji, da su se čak i oni koji su nenaspavani došli na posao, odmah razbudili. Nisu se usudili da gledaju u detektive koji su vodili nevidljivi rat međusobno. Između dva stola, nalazila se ogromna količina nepodnošljive energije koju su sagradili oboje. Kao i nevidljivi zid, koji su samo oni mogli da vide, i kroz koji su gledali jedno drugo. Lisa Nagulov odlučila je da ignoriše Murata otkako su završili konverzaciju sa Edvardom Trifunovićem. Kada god bi podigla pogled uhvatila bi njegov plav, boje neba, kako je već pomno i zadovoljno posmatra. Mlada devojka nije mogla da prihvati činjenicu da je on odneo pobedu. Da ima prava glasa, rado bi odabrala Aidu kao glavnog partnera u poslu, ali ona nije bila ta koja odlučuje o tome. Izvadila je dosije Filipa Ivanovića i prolistala papire ne obraćajući pažnju ni na jedan iz njih.
,,Da li si uspela da se povežeš sa njegovom porodicom?" Lisa se obratila Aidi koja beše nije ispuštala beležnicu iz ruke. Plavuša je spustila hemijsku na sto i pružila jedan izgužvan papir drugarici. ,,Noge vas nose do Rakovice. Nisam sigurna zbog čega, ali njegova adresa je bila napisana u telefonu koji su mu uzeli. Što se tiče porodice, njegova žena je bila potresena kada je saznala da je njen muž ubijen. Poslednji put kada ga je videla, pre jedanaest dana, pretila mu je razvodom jer nije želeo da plaća račune za fakultet njegove kćeri i da kupuje namirnice." Kazala je Aida.
,,Šta je sa drugim članovima porodice ili osoba sa strane? Da li je imao ljubavnicu ili neprijatelja?" Upitala je Lisa.
,,Žena nije bila sigurna za neprijatelje. Kazala je da je on uglavnom bio miran čovek i da ne zna nikoga ko bi ga mrzeo. Danas će doći da ga identifikuje." Aida je smeteno odmahnula glavom. ,,Nema drugih članova porodice. Samo njih troje, a sa jednim bratom nije u kontaktu već deset godina."
,,Hmm, uglavnom je bio miran čovek." Sumnjičavo će Lisa. ,,Danas ću razgovarati sa njegovom ženom i videti šta mogu da izvučem iz nje. Kako se slagao sa ćerkom?"
,,Nisam sigurna kako da obrazložim njen odgovor. Filip joj je kupio stan u centru Beograda. Pohađa Ekonomski fakultet i ne bih rekla da je bila bliska s njim. Takođe, mislim da je ravnodušna prema očevoj smrti a prvo o čemu je rekla bio je novac, i da ne zna kako će nastaviti da plaća svoje troškove."
Murat je pratio svaki detalj njihovog razgovora zapisujući ključne reči na papir. Potom se nalaktio na sto kako bi ih čuo bolje usred žamora drugih ljudi. No razgovor se nije nastavio.
Lisa je odmahnula glavom i ustala. Murat je stavio papir u džep tamnih pantalona i ustao za njom.
,,Kuda ideš?" Upitao je Lisu kada su već krupnim koracima trčali u hodniku.
,,Vidim da idemo pošto si pošao za mnom. Idemo da posetimo sobaricu... i još nekog."
,,Nekog koga pokriva?" Pretpostavio je Murat.
,,Da. Sigurna sam da se nalazi u istom hotelu u kojem radi Ana."
Murat se nasmešio, dodavši: ,,Vidim da si ipak razmišljala o slučaju."
,,To nije sve. Nož koji mu je zariven u grudni koš, nije bilo koji nož, već kuhinjski. Izgleda da ćemo brojati noževe zajedno sa ubicom u kuhinji."

Adrenalin je brujao u venama dvoje detektiva čim su seli u Muratov automobil. Oboje dobro znaju da je ubica i dalje tamo, i da se i dalje pravi kao da se ništa nije desilo. Policijska kola bi privukla pažnju još više, pored svih žutih traka koje se nalaze ispred hotela. Uzbuđenje je sve vreme bitisalo u Lisinim grudima dok su se zajedno vozili do hotela Zlatnik. Stezala je remen čvrsto ne mogavši da dočeka da stigne na mesto. Novi slučaj, novi dokaz, novi tragovi-sve joj je pružalo zadovoljstvo kao nova doza narkotika u venama narkomana. Povećavala bi toleranciju tako što bi nailazila na nešto novo, na nešto suludo, na nešto što ju je oduševljavalo. A krizirala bi kada ne bi mogla doći do pravih odgovora.
,,Mislim da Ana ne očekuje naš dolazak u rane sate." Prokomentarisao je Murat kada se parkirao nasred ulice koju su zatvorili samo zbog ubistva.
,,Mislim da nas očekuje više nego što bi trebalo." Mišljenja im se ponovo ne poklopiše. Lisa je izašla iz kola zalupivši vratima-možda namerno. Murat joj se ubrzo pridružio te su zajedno ušli u hotel. Zgrada je bila skoro prazna, te ne bi ni došli da nisu bili sigurni u direktora hotela, koji je želeo da zaposleni operu sve moguće tragove kriminala od prethodne večeri, uključujući i ceo hotel.
,,Šta ako nije prva smena danas?" Posumnjala je Lisa kada su stali kod recepcije iza koje se niko nije nalazio. Neke sobarice su hodale tamo-amo sa sve sredstvom za čišćenje. Hotel je tek pre nekoliko sati mirisao na sveže obrano cveće, sada je svuda bio rasprostranjen miris dezinfekcije i hemikalija.
,,Biće ovde čak iako nije."