11. Princeza detektiva

836 75 7
                                    

Opojan miris svežih prženica i džema prohujao je svuda po kući. Lisa se, otvorivši prozor na kip u kuhinji, prisetila starih dana kada su svakodnevno svi zajedno doručkovali i pričali, kao prava porodica. Sve četvoro, kao nekada, seli su istovremeno za sto. Glasan smeh je odjekivao u trpezariji. Gunđanje Lisine mame da treba danas još dosta toga da sprema i da čisti kuću je bio tako poznat Lisi, ali tako dalek. Televizor je u pozadini radio kako bi ubio tišinu ako slučajno, makar na minut, nastane u prostoriji. Lisi se srce punilo ljubavlju gledajući svoje roditelje i brata krišom, s ponosom. Bila je tako srećna. Tako zadovoljna. A onda, usred doručka, presekla ju je ravna linija po stomaku. Njen osmeh s lica je nestao i počela je da ispija crni čaj što je brže mogla kako bi otišla odavde. Možda se previše prepustila ovom uživanju da je zaboravila da mora na posao koji niko iz njenih roditelja ne odobrava. Pak, nisu više gledali na isti način Lisu i Uroša. Govorili su lepo o njenom bratu, dok su o njoj ćutali, kao da se srame njenog posla, nje same. Njihova želja bila je da Lisa bude doktor. Naravno, ko ne bi to želeo? Beli mantil, svuda je čisto i svako te poštuje. Nisu je pitali da li ona to hoće. To je bila njihova želja, ali ne i njena. I, otkako je pošla svojim putem, uprkos želji njenih roditelja, prestali su da pričaju na isti način kao nekada. Pokušala je da se kaje, ali, kada bi malo bolje razmislila, zbog čega bi tačno to činila? Ona voli svoj posao. Zaljubljena je u njega. Posao je čini srećnom. To je ono što je najbitnije Lisi.
Zahvalila se i naglo napustila sto ne pogledavši nikoga iz članova porodice. Bolelo ju je. Niko je, osim dede, nije pitao kako se oseća. Prvi put je sa Urošem progovorila posle mnogo vremena, a zna da je pitao jer ga samo zanima, a ne zato što brine o njoj. Zna da će, sve što je saznao sinoć, ispričati mami i tati.
Lisa je sela u svoju Tojotu i uputila se s žurbom u očima na posao. Stići će dva sata ranije-bolje je tako za sve. Dosije devojke koju je nekada poznavala je ležao zaglavljen na suvozačevom sedištu. Progutala je knedlu i skrenula pogled na put. Otvorila je jedan prozor uprkos hladnijim septembarskim danima. Prijao joj je blagi vetar i miris svežine koji je doprinela kiša. Danas će moći bolje da razmišlja na poslu. Lisa je uhvatila sebe kako se iznenada smeši nečemu. Osmeh joj je refleksno zablistao na sećanje na jutrašnji doručak sa porodicom. Tako nešto, ponoviće se tek narednog meseca.

Svim kolegama je uputila njen široki kez dok je prolazila hodnikom koji je namirisala opojnim mirisom svog parfema. Sva srećna, uputila se u svoju kancelariju koju je delila sa Aidom, Muratom i još dvoje detektiva. Naupućila je usne kada je ugledala Murata kako sedi za svojim radnim stolom. Došla je s razlogom dva sata ranije...
,,Spavao si ovde?" Primeti Lisa spustivši svoju torbu na sto. Muratova raščupana kosa i otekle oči su ga odavali.
,,Aha..." Odgovori on uz zevanje. Protegao se uvis u stolici te je ustao. ,,Mislim da sam spavao tri sata."
,,Svaka čast. Ja sam se lepo naspavala posle dužeg vremena."
Spustila je uredno dosije u koji će od danas početi da ulazi iznova. Murat ga je primetio i prišao njenom stolu kada je sela.
,,Znaš li da možemo raditi ovo zajedno?" Lisa ga je udarila po ruci kada je posegao za dosijeom.
,,Ovo ti neće biti zanimljivo. To je... slučaj mog dede. Nešto lično."
On se nasmeje i udalji od njenog stola. ,,Nešto lično? Princeza detektiva skriva neke tajne?"
Lisi se zakiselilo lice od nadimka kojim ju je nazvao. Zašto je to ime došlo i do njega? Da li je tračari po stanicama kao i ostali policajci?
,,Kao prvo, ne zovi me tako... odvratno je." Odbrusila je grubo. Nadimak nije tako loš, ali Lisa ga nije dobila zbog toga što je rešila sama par slučaja, već je dobila novo zvanje zbog toga što je unuka Nagulova. Nije podnosila to što su je cenili zbog prezimena i porodične linije. Htela je da je cene zbog rada i truda koji ulaže u posao. Najbolja karakterna crta u Lisi je strpljenje. Može da čeka. Želi da sačeka još novog iskustva kako bi se pročulo za nju i, kako bi kasnije, mogla samostalno da obavlja ovaj posao iz njenih snova.
,,Kao drugo, ovaj slučaj se tiče samo mene i neću ti se nijednom obratiti za pomoć. Uspeću sama." Ugrizla se za usnu nakon izgovorenih reči. Ponadala se da se neće pokajati zbog toga.
,,U redu, kako hoćeš." Uzvratio je Murat istim grubim tonom. Seo je na svoje radno mesto i zagledao se prezrivo u koleginicu. Žudeo je da sazna čiji je to dosije i kakve tajne krije Lisa Nagulov. Koga to ona štiti?

Crna sećanja (Završena)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora